Prva godina krize, 2020. bila je šok za sve nas. Međutim, čini se da je 2021. bila dosta teža za mnoge. I dok u početku svake krize dobročinstvo buja, u drugoj godini dolazi do značajnog smanjenja dobrotvornih davanja. Tako je bilo nakon poplava, tako je i tokom pandemije.
Catalyst Balkans je u Srbiji 2020. godine zabeležio preko 90 miliona evra donacija građana i kompanija. Skoro tri puta više nego 2019. Videli smo kako prve talase korone u našoj zemlji prate i veliki talasi doniranja. Međutim, već pre kraja godine, donacije za borbu protiv posledica koronavirusa su prestale – od tada korona više nije bila tema ni za građane ni za kompanije, bar kada su u pitanju donacije.
Da li zbog prevelikog pritiska, finansijske situacije, ili gubitka poverenja u vladu jer nije objavila kako je trošila novac od donacija – ne znamo.
Svakako, u 2021. smo očekivali pad donacija, možda čak i od 50 odsto. Međutim, to ne znači da je dobročinstvo u Srbiji stalo.
Više se ne donira za borbu protiv pandemije, te smo se vratili oblastima koje su i ranije bile najpopularnije za doniranje: zdravstvo, smanjenje siromaštva i obrazovanje. Dobrotvorne akcije su sada još fokusiranije na ove oblasti, dok su druge oblasti, manje ili više, ostale u zapećku.
U svakoj od ove tri oblasti desile su se važne stvari koje će dugoročno uticati na dobročinstvo i društveni razvoj u Srbiji.
Obrazovanje
Obrazovanje je obično na trećem ili četvrtom mestu po količini doniranog novca. Ali u 2021. smo imali ogroman skok dobrotvornih davanja zbog jedne donacije.
Prilikom akvizicije Nordeusa, čak tri miliona dolara je izdvojeno za osnivanje Nordeus fondacije, koja ima velike planove za unapređivanje neformalnog obrazovanja i razvoj mladih talenata. Napravili su sjajan tim i ove godine ćemo videti prve rezultate njihovog rada.
No, ovo je svakako najveća pojedinačna donacija zabeležena u Srbiji otkad Catalyst Balkans sprovodi istraživanje o stanju dobročinstva.
Zdravstvo
U poslednje dve godine, Fondacija „Budi human“ imala je rast od skoro dva puta u iznosu prikupljenih sredstava. U 2021. su prikupili preko 20 miliona evra za lečenje naše dece i sugrađana. To su stotine hiljada poslatih SMS donacija mesečno, kao i brojne uplate kompanija i građana na račun.
Vidimo da potrebe rastu iz godine u godinu i građani očigledno reaguju. Da li ovakva tema zaslužuje sistemsko rešenje?
Smanjenje siromaštva
Građani su tu kada je potrebno prikupiti sredstva za lečenje, a kompanije su tu kada je potrebno pomoći ugroženima i donirati hranu. Tako su kompanije donirale gotovo 70 tona hrane u okviru akcije „Spasimo hranu, spasimo humanost“ koju je pokrenula Koalicija za dobročinstvo, uz podršku USAID-a i u saradnji sa brojnim lokalnim humanitarnim organizacijama.
Građani su tu. Kompanije su tu. A gde je država?
Država je u svom ćošku, broji PDV koji je naplatila ovim kompanijama za hranu koju su donirale.
Da, država kažnjava dobročinstvo i nezainteresovana je da sasluša predloge koje već godinama zagovaramo sa svim našim partnerima, a koji se odnose na ukidanje PDV-a na doniranu hranu pred istekom roka trajanja.
Načini doniranja
Međutim, inovaciju ni država ne može da zaustavi. Sve je postalo digitalno u ovom periodu, pa tako i dobročinstvo.
Znate kako su društvene mreže pune priča o kriptovalutama i NFT-ovima, digitalnim tokenima? Unicef je lansirao svoje NFT-ove uz pomoć kojih prikuplja sredstva za nabavku asistivne tehnologije sa decu sa smetnjama u razvoju.
A pred kraj godine MasterCard je za NURDOR lansirao novu donacijsku platformu i čitav modni brend – Superhero. Za samo dve nedelje je zahvaljujući ovom projektu prikupljeno 1,7 miliona dinara za NURDOR-ov rad i podršku porodicama sa decom obolelom od raka.
Bila je to teška godina. Ali je bila i godina velikih stvari koje ulivaju nadu da kada pružimo podršku jedni drugima, kada smo inovativni i solidarni, možemo da se suočimo sa krizom i da je prebrodimo. Uprkos svim podelama, možemo da budemo zajednica i da u ovu godinu zakoračimo sa nešto više optimizma.
Tagovi
