Prva utakmica finalne serije ABA lige pripala je Crvenoj zvezdi, koja je preksinoć u krcatom „Pioniru“ pobedila ekipu Partizana rezultatom 85:82.
Kada u obzir uzmemo činjenicu da se, otkako je u sezoni 2014-15 uveden format po kom se u finalu igra na tri dobijene utakmice, još uvek nije desilo da ekipa koja je kroz regularni deo takmičenja izvojevala prvenstvo domaćeg terena ostane bez trofeja – onda je jasno koliko je pobeda crveno-belih ogroman korak ka osvajanju titule.
Iako je gotovo čitava utakmica protekla u egalu a obe ekipe pokazale da su približnog kvaliteta, to što je Zvezda neizvesnu završnicu uspela da prelomi u svoju koristi sigurno će joj uliti vetar u jedra i pomoći da u sledeću utakmicu uđe još sigurnije i fokusiranije. S druge strane, to što je Partizan preksinoć na kraju ponovo zasrljao (naravno, ovde se misli na situaciju u kojoj Zek Ledej na 14 sekundi do kraja utakmice nije uspeo da zagradi skok posle podbacivanja). baš onako kako je to činio već nebrojeno mnogo puta ove sezone, zasigurno će povećati pritisak koji ekipa Željka Obradovića kao branilac jadranskog trofeja nesumnjivo već dovoljno oseća. Pritisak od toga da li će, ukoliko izgubi i danas, pred svojom publikom uspeti da poravna na 2-2, i pritisak od svega onoga što ga, ukoliko na kraju i izjednači, u paklenoj atmosferi potencijalne majstorice čeka.
Zato vam predstavljamo pet najupečatljivijih crtica sa preksinoćne utakmice koje bi, pored toga što su u velikoj meri definisale njen tok, isto tako mogle da odrede i dalji tok čitave serije čiji značaj, bar ovde u Srbiji, daleko nadilazi sportske okvire.
1. MILOŠ TEODOSIĆ SEKVENCA
U svih šest utakmica koje su Partizan i Crvena zvezda od početka ove sezone odigrali, Miloš Teodosić je u svakoj, bez obzira o kom se takmičenju radilo, pokazao da je on apsolutni pokretač ekipe, i da će, ako mu se samo ostavi dovoljno prostora da se zalaufa, protivniku napraviti pakao od života.
Iako Teodosić u prvom meču finalne serije nije odigrao u maniru u kom je, recimo, odigrao finale Kupa Radivoja Koraća ili onu drugu utakmicu Evrolige, opet je bio taj koji je razdramo saigrače, napravio nekoliko prelomnih poteza, pogodio nekoliko prelomnih trojki i izvukao nekoliko prelomnih faulova. Ma, opet je, rečju, svima pokazao zašto su mu lateralne kretnje toliko spore.
Dovoljno je samo pogledati situaciju u kojoj Teodosić, tek što je ušao, prima loptu i bez milisekunde razmišljanja diže šut za tri poena i pogađa ga preko ruke Zeka Ledeja.
Godine su samo broj, klasa je večna.
2. DOMAĆINSKO SUĐENJE
Kao što smo vam i najavili, i nakon ovog derbija bilo je ozlojeđenih pritužbi na suđenje. Crvenoj zvezdi dosuđena su čak 42 slobodna bacanja, dok je Partizan utakmicu završio sa, u odnosu na tu cifru veoma skromnih, 25.
U nekoliko navrata Zvezda je dobila penale iako su kontakti za koje su Partizanovim igračima u tim situacijama dosuđeni faulovi u najmanju ruku bili diskutabilni (na primer, faul Zeka Ledeja nad Nemanjom Nedovićem, koji nije preinačen u faul u napadu čak ni nakon što su sudije pogledale usporeni snimak, ili Nedovićevo klizanje ispred Bruna Kabokla, ili Panterov faul u napadu nad Brankom Lazićem).
Okej, istina je da su Partizanovi košarkaši napravili tuce neizmerno glupih prekršaja (PJ Doužer i Kaminski pre svih), ali zaista preovlađuje utisak da su crno-belima svirani faulovi za svaku sitnicu.
3. MAME MI, OKO MENE SAMO NANELI
Džejms Naneli je za deset kopalja bio bolji od svih ostalih igrača Partizana. Sa 27 poena i šest pogođenih trojki nekoliko puta vraćao je crno-bele u život, odgovarajući ekspresno na Zvezdine pokušaje da napravi značajniju rezultatsku razliku.
Dobro je poznato da je Naneli u piku svoje karijere, braneći boje Fenerbahčea i sarađujući sa Željkom Obradovićem, zaista bio jedan od najboljih i najhladnokrvnijih strelaca Evrolige. Nema dileme da će Partizanova igra i čitav tok serije u velikoj meri zavisiti i od toga hoće li on ovakvu rolu uspeti da preslika i na utakmice koje nas očekuju.
Naravno da niko od njega ne očekuje da u svakoj utakmici do kraja serije postigne 30, ali neka konstantnost u vidu 15 do 20 poena, uz ofanzivno buđenje Zeka Ledeja i Frenka Kaminskog, sigurno bi Zvezdu bacila na ogromne muke.
4. SELEKCIJA FAULOVA KKP
Već smo utvrdili da je Partizanu svirano nekoliko diskutabilnih faulova, ali činjenica je da je daleko više bilo onih nesmotrenih i nerezonskih, u kojima nije bilo ni „d“ od diskutabilnosti.
Tako je Partizan došao u situaciju da mu svi visoki igrači (Kaminski, Kaboklo i Smajlagić) već u veoma ranoj fazi meča uđu u problem s faulovima. Zvezda je to neko vreme vispreno korisitla, pre svega na ofanzivnom skoku, ali su u drugom poluvremenu, a posebno poslednjoj četvrtini, Partizanovi visoki igrači (ovde se prvenstveno misli na Kabokla) koliko-tolko počeli da vode računa o faulovima, i time izbegli scenario po kom bi crno-beli u zavrnicu meča ušli s desetkovanom centarskom linijom.
Ogroman problem – i to je tako gotovo čitave sezone – za Partizan predstavljaju i faulovi Pi Džej Doužera, igrača koji je bio projektovan za poziciju starnog plejmejkera, a koji je u poslednje vreme potpuno zasenjen Džejlinom Smitom.
Partizan jednostavno mora da iznađe način kako da nastavi da igra dobru, agresivnu odbranu bez tolikog broja faulova. U serijama kao što je ova, zaista svaki penal može da odlučujući.
5. bez dede nema udarca
Koliko je samo Dejan „Deda“ Davidovac tokom svoje moskovske epizode falio ekipi Crvene zvezde.
Nema ga, i nema, i nema, čitave sezone traži onu svoju staru formu i rolu koju je imao, a onda se pojavi, primi loptu pod košem, izvuče se na šut i preko Frenka Kaminskog pljusne trojku. Puf. A potom i u poslednjim sekundima meča na podbacivanju iščačka loptu daleko atletičnijem Zeku Ledeju, da bi na kraju sa linije penala postigao četiri kao kap tečna poena i time Zvezdi doneo prvu pobedu u ovogodišnjoj finalnoj seriji.
Dejan Davidovac pokazao je po ko zna koji put koliko uživa da igra protiv Partizana, i da će svaki put, ma koliko zvučnijih imena pored njega bilo, na kraju ipak on biti taj koji će navijačima crno-belih zadati najveće glavobolje.
Tagovi
