Kakav je dogovor nuklearnih sila o naoružanju: „Takav rat ne može da se dobije, niti sme da se vodi…“

Pet najmoćnijih država sveta saglasilo se da se „nuklearni rat ne može dobiti i da se nikada ne sme voditi“ u retkom zajedničkom obećanju da će se potruditi da smanje rizik da takav sukob ikada počne, prenosi Gardijan.

Obećanje su potpisale SAD, Rusija, Kina, Velika Britanija i Francuska – pet država koje imaju nuklearno oružje priznate Ugovorom o neširenju nuklearnog oružja (NPT) iz 1968. godine, a koje su i pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN. Poznati su kao P5 ili N5.

Takva zajednička izjava o glavnom pitanju globalne bezbednosti postala je retkost u vreme sve većih trvenja između Rusije, Kine i Zapada.

S obzirom na to da Moskva preti invazijom na Ukrajinu, gomilanje NATO snaga u blizini Ruske granice, pretnje Kine Tajvanu, zajednička izjava predstavlja obnovljenu posvećenost sprečavanju da se bilo kakva konfrontacija pretvori u nuklearnu katastrofu.

Visoki zvaničnik američkog Stejt departmenta rekao je da je formulacija izjave bila iznošena na sastancima P5 tokom nekoliko meseci, uprkos atmosferi visoke napetosti.

„Na osnovnom nivou možemo reći da ovako razmišljamo o ovim rizicima, a ovo je priznanje da je to nešto što želimo da izbegnemo, posebno u teškim vremenima, mislim da je vredno pažnje“, rekao je zvaničnik.

Objavljivanje saopštenja bilo je tempirano da se poklopi sa petogodišnjom konferencijom za razmatranje NPT-a, ali je ta konferencija odložena zbog širenja omikron varijante koronavirusa i neslaganja oko toga da li bi sednica mogla da se održi virtuelno.

„Potvrđujemo da se nuklearni rat ne može dobiti i da se nikada ne sme voditi“, navodi se u saopštenju, ponavljajući zajedničku deklaraciju Ronalda Regana i Mihaila Gorbačova na samitu u Ženevi 1985.

NPT je bio nagodba između država bez nuklearnog oružja, koje su se obavezale da ga neće nabaviti, i pet nuklearno naoružanih država, koje su obećale da će se razoružati. Očekivalo se da će pregledna konferencija, prvobitno planirana za 2020. godinu, biti sporna zbog zastoja u razvoju razoružanja i poteza pet država naoružanih da modernizuju svoje arsenale.

Četiri druge zemlje sa nuklearnim oružjem koje nisu u okviru NPT – Izrael, Indija, Pakistan i Severna Koreja – takođe nisu pokazale znake smanjenja svojih zaliha.

U međuvremenu, raspad nuklearnog sporazuma sa Iranom iz 2015. i dosadašnja zastoja u pokušajima da se on spase povećali su rizike od nuklearnog širenja, posebno na Bliskom istoku.

Zajednička izjava u ponedeljak imala je za cilj poboljšanje atmosfere na konferenciji za razmatranje NPT-a.

Zamenik ministra spoljnih poslova Kine pozdravio je izjavu od ponedeljka kao „pozitivnu i tešku”, dodajući da će „pomoći u povećanju međusobnog poverenja“.

Bilo je potrebno nekoliko meseci pregovora oko formulacije deklaracije pre nego što je svih pet sila bilo spremno da se saglase sa njenim sadržajem. Francuska je posebno bila zabrinuta da bi takva izjava potkopala efekat odvraćanja njenog arsenala.

„Francuska ima nuklearnu doktrinu koja zadržava pravo da koristi nuklearno oružje kao ‘poslednje upozorenje’ agresoru, ili čak državama koje sponzorišu terorizm“, rekao je Oliver Mejer, viši istraživač na Institutu za istraživanje mira i bezbednosnu politiku.

Mejer je rekao da rezerve Velike Britanije nisu tako jasno izražene, ali veruje da su slične.

Reč u zajedničkoj izjavi u kojoj se kaže da „nuklearno oružje – sve dok postoji – treba da služi odbrambenim ciljevima, odvraća agresiju i sprečava rat“, dodata je kako bi se odgovorilo na zabrinutost Francuske.

„Podvlačimo našu želju da radimo sa svim državama na stvaranju bezbednosnog okruženja koje je pogodnije za napredak u razoružanju“, navodi se u saopštenju.

Visoki američki zvaničnik je rekao da je deklaracija rezultat „dobrog i sadržajnog i konstruktivnog razgovora o tome kako smanjiti nuklearne pretnje i na kraju ih eliminisati“.

Pojedini nuklearni stručnjaci pozvali su nuklearne sile da poboljšaju svoje kanale kriznih komunikacija kao jedan od načina za smanjenje rizika od neplaniranog sukoba koji bi potencijalno mogao da eskalira u nuklearni sukob.

Zagovornici kontrole naoružanja naširoko su pozdravili deklaraciju, ali su pozvali da se ona podrži povratkom na razoružanje.