Pet razloga zašto je Martin Skorseze legenda

Da se neko smatra legendom među rediteljima ne pada s neba. I Martin Skorseze morao je da zaradi svoje mesto na vrhu. To je učinio sa sjajnim filmovima punim ikonografskih scena koje su se urezale u pamćenje bioskopskoj publici. Amerikanac Martin Skorseze već dugo i zasluženo drži to svoje mesto među filmskim rediteljima, a danas 17. novembra 2022. slavi 80. rođendan. I neumorno nastavlja da radi, pše DW.

DW navodi pet razloga zašto je Skorseze jedan od velikana u istoriji filma.

1. Martin Skorseze ima šta da ispriča

Za razliku od nekih drugih virtuoza tzv. „nove američke kinematografije“, koji umeju da na ekran donesu uzbudljive i zabavne, ponekad zanimljive, a često spektakularne filmove, Skorseze pokazuje da mu je iskreno stalo do svojih priča. To ima mnogo veze s njegovim poreklom, njegovom dubokom ukorenjenošću u njujorškom miljeu, pod italijanskim, ali i religioznim uticajem. A tu je čitava paleta njegovih različitih interesovanja.

Pored stalnog budnog pogleda na savremeno američko društvo i njegove društvene lomove, s posebnim fokusom na kriminal i nasilje, reditelj ima i nekoliko „hobija“ kojima se posvećuje. Taj rođeni Njujorčanin (1942), oduvek je bio zainteresovan za filmsku i muzičku istoriju. Skorseze se u filmovima dosledno bavi svojim temama: kriminalom u Americi kroz svoje mafijaške epove, potragom za smislom života u svojim religioznim filmovima, ali i muzikom i filmom u svojim dokumentarcima. Reditelj ima duboku potrebu da svoje priče podeli sa gledaocem.

2. Martin Skorseze razume svoja dela

Pričati zanimljive priče u bioskopu je jedna stvar, ali mnogo toga zavisi od načina na koji se sve implementira na filmu. Skorseze je pravi maestro i pravi profesionalac. Moglo bi se čak reći da je darovit zanatlija. To kako on koristi kinematografske mogućnosti gotovo je uvek zadivljujuće i ubedljivo. Scene nasilja u njegovim brutalnim mafijaškim filmovima oduzimaju dah, publika uživa u njegovim muzičkim filmovima, njegove komedije izmamljuju osmehe, a njegovi religiozno orijentisani filmovi teraju na razmišljanje.

I, što je veoma važno, Skorseze umetnicima koji snimaju sa njima daje veliku slobodu. On zna kako treba s holivudskim zvezdama. Neke uloge Roberta de Nira ili kasnije Leonarda di Kaprija postale su legendarne. Tokom mnogo godina održavao je plodno umetničko partnerstvo sa snimateljima kao što je i Nemac Mihael Balhaus. Isto tako je bilo i sa filmskim kompozitorima ili montažerima. Skorseze prihvata da ne može sve odmah, sada i odjednom, i zato su mnogi njegovi filmovi zreli i savršeni.

3. Martin Skorseze ima različita interesovanja

Martin Skorseze se ne može strpati samo u jednu fioku. Nakon što je na početku svoje karijere filmovima kao što su „Ulice zla“ i „Taksista“ skrenuo pažnju predstavljajući se kao hroničar nasilnog američkog društva, reditelj je publiku iznenadio muzičkim filmom „Njujork, Njujork“. Zatim se predstavio i delima koja imaju dodir sa komedijom kao što su „Kralj komedije“ i „U sitne sate“. Onda je 1988. zaprepastio gledaoce biblijskom dramom „Poslednje Hristovo iskušenje“, a zatim 2016. i filmom „Tišina“. Na kraju treba reći: Skorseze je čak želeo da postane sveštenik.

Pored svojih, za sada 27 igranih filmova, Skorseze je više puta snimao i dokumentarne filmove. Izdvajaju se oni posvećeni njegovoj strasti – muzici. Već 1978. snimio je dokumentarac o oproštajnom koncertu kanadske grupe „The Band“, nakon čega su usledili filmovi o Bobu Dilanu, Rolingstonsima i Džordžu Harisonu. Italo-amerikanac suvereno vlada i umetnošću dokumentarnog filma.

4. Martin Skorseze poznaje istoriju filma

Kažu da je dobro ako reditelj poznaje istoriju filma. Međutim, neki autori koji mnogo znaju o tradiciji i filmskoj umetnosti, o istoriji filma i velikim rediteljima, često se u svojim filmovima izgube – kroz previše aluzija i ukazivanja na prošlost. Skorseze nije takav. On je svestan onoga što je bilo pre njega, poznaje i američku, ali i evropsku i azijsku kinematografiju, ali to svoje znanje u svojim igranim filmovima on ne demonstrira. Skorseze jednostavno neguje svoj sopstveni stil.

Svoje ogromno znanje o istoriji filma on pokazuje na drugi način. Njegova dva sveobuhvatna dokumentarna filma o američkoj kinematografiji, „Putovanje kroz američki film“ (1995), i italijanskoj kinematografiji, „Moje italijansko putovanje“ (1999), izvanredni su primeri kako čovek može da pristupi svojoj ljubavi prema filmu: sa detaljnim znanjem i emocijama, s posvećenošću i inteligentnom analizom.

5. Martin Skorseze je vredan

U godinama kada drugi reditelji odlaze u penziju, Skorseze neumorno nastavlja da radi. Ta njegova marljivost se veoma rano pokazala. Skorseze opsesivno radi na svakom svom pojedinačnom projektu: 27 igranih filmova, od kojih su neki veoma složeni, nije baš loš rezultat. Tu je i devet dokumentarnih filmova, kao i televizijske produkcije, kratki filmovi i razvoj TV-serija.

Tome bi trebalo dodati i njegovu neumornu posvećenost izbledelom blagu istorije filma. Pošto je rano prepoznao da analognom filmskom materijalu preti propadanje, osnovao je razne institucije za spasavanje starih bioskopskih filmova od uništenja. Posebno je bio posvećen filmu u boji. Godine 1980, zajedno sa drugim rediteljima, osnovao je „Filmsku fondaciju“, a 2007. „Fondaciju svetskog filma“, dve institucije koje se bave restauraciji i ponovnom otkrivanju filmskih klasika.

Martin Skorseze priprema i svoj novi film. Sa starim partnerima, Robertom de Nirom i Leonardom Dikapriom, reditelj snima film „Ubice cvetnog meseca“ (Killers of the flowers moon). Premijera tog vesterna zakazana je za 2023. godinu u Kanu.