Niko ne zna koliko će ovo da potraje. Utoliko su važnije stvari koje i dalje sami možemo da preduzmemo kako bismo ostali zdravi, ojačali imuni sistem i poštedeli psihu, piše DW.

Zdrava ishrana

Dokazano je da zdrava ishrana smanjuje rizik od od hroničnih bolesti poput problema sa cirkulatornim sistemom, dijabetesa ili gojaznosti. Takođe, uz zdravu ishranu smanjuje se rizik od depresije i anksioznosti.

Energija se najravnomernije oslobađa iz složenih ugljenih hidrata kakvi se nalaze u voću, povrću i integralnim žitaricama. Vitamini su važni, posebno vitamin B koji pospešuje lučenje „hormona sreće“ serotonina i dopamina, a nalazi se recimo u brokoliju, spanaću, ali i bananama, jajima, pilećem mesu, ribi, cvekli.

Stanje našeg crevnog trakta takođe ima velikog uticaja na raspoloženje, zato je važno unostiti namirnice sa probiotičkim dejstvom kakve su jogurt, kefir, kiseli kupus.

Svetska zdravstvena organizacija podseća – ali to važi i bez pandemije – da bi trebalo ostaviti alkohol, cigarete i sve ostale droge.

https://www.nstore.rs/product/elektronsko-pdf-izdanje-nedeljnika-br-428-od-26-marta-do-2-aprila/

Dobar san

Dok spavamo, telo vredno radi: ćelije se obnavljaju, otrovi uklanjaju, pamćenje se učvršćuje. Kako su pokazala istraživanja, manjak sna utiče ne samo na fizičko stanje, već i na psihičko te može da umanji emocionalnu inteligenciju. Manjak sna nas čini podložnijim hroničnim bolestima.

Većini ljudi je dovoljno šest do devet sati sna, no važno je da se spava u određenom ritmu. Odlazak u krevet i buđenje uvek u slično vreme pomažu da se očuva osećaj normalnosti.

Ako ovih dana imate probleme da zaspite, probajte da satima pred spavanje ne pratite vesti i, uopšte, da izbegavate monitore svih vrsta za koje je dokazano da loše utiču na san. Probajte sa knjigom umesto toga.

Kretanje

Kretanje ispunjava telo „hormonima sreće“. To omogućava bolje spavanje, smanjuje stres i strahovanja, jača pamćenje i moć opažanja. Kretanje i sport, pa makar i kod kuće – najmanje trideset minuta dnevno. Treneri fiskulture kažu da nije bitno kako ćete podeliti tih minimalnih pola sata – možda po deset minuta ujutru, u podne i uveče?

Kad god možete, idite na svež vazduh. Neka istraživanja pokazuju da već dva sata nedeljno u prirodi imaju pozitivan uticaj na fizičko i psihičko zdravlje.

Ostati u kontaktu

Prijatelji su sada važniji nego ikad. Društvene veze su dokazano dobre za zdravlje. Pošto izlasci i sedeljke sada nisu mogući, skoro sve se odvija posredstvom interneta. Ali bolje i tako nego nikako.

Isključiti se

Izolacija je možda prilika da se zaboravi na svet i spoljne vesti. Razmislite, šta već dugo želite da uradite, ali nikako ne stižete? Nešto u bašti, da isprobate novi recept, da naučite da heklate, pročitate neku knjigu koja vas već dugo optuženički gleda sa police? Sada je idelano vreme za to.

NAJVAŽNIJE STVARI KOJE BI TREBALO DA ZNATE O KORONAVIRUSU:

Koji su glavni simptomi koronavirusa i kako ga razlikovati od sezonskog gripa

Šta možete da uradite da biste smanjili rizik od zaraze koronavirusom (kako da se pripremite za COVID-19)

Izbegavajte rukovanje i ljubljenje

Šta je „samoizolacija“ i kada je bi je trebalo primenjivati

Da li maska pomaže i kada bi trebalo da je nosimo?

Kako funkcionišu brzi testovi za koronavirus?

Čuvajte se infodemije (najezde lažnih vesti). Na primer, psi i mačke ne prenose koronavirus

KORONAVIRUS:

„KUĆNA IZOLACIJA“ – Uslovi za dobijanje i preporuke za ukućane

RADITE OD KUĆE? – Evo kako da olakšate sebi

ŠTA ZNAČI IMATI „KONTAKT“ SA ZARAŽENIM?


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.