Na vašoj Predsedničkoj turneji, bio si obučen kao Donald Tramp, što te je posle dovelo u nezgodnu situaciju sa američkim vlastima. Da li bi nešto slično ponovio i u Srbiji i maskirao se u našeg predsednika?
Odlično pitanje, ali verovatno ne bih to uradio na Exitu. Možda u budućnosti da, s obzirom na to da volimo da izaberemo neku temu kada su u pitanju naše turneje. Ako u budućnosti izaberemo da nam tema budu evropski predsednici, zašto da ne? Trenutno je i veoma toplo kod vas tako da mislim da bi mi bilo veoma vruće u tom kostimu.
Bili ste u Srbiji više puta, mi smo veliki ljubitelji luka kao što znate, da nije možda baš Balkan bio inspiracija za naziv albuma „TheShallot„? Sada jedno ozbiljno pitanje, na poslednjem albumu možemo čuti vaš dobro poznati zvuk, da li vam je bilo primamljivo da probate nešto drugačije?
Ha-ha-ha, moraću da vas razočaram, ali to nije bila inspiracija. To je zapravo igra reči u engleskom, kada neko kaže „That’s your lot“, to zapravo znači da je nešto završeno, a ako to dovoljno brzo izgovorite dobićete „The Shallot“. Svakako da smo probali i nešto novo, upravo na albumu „The Shallot“ imate pesmu „Trend Killer“, nikada ništa slično nismo uradili, to je bilo poprilično u fazonu Džejmsa Bonda, to je definitivno novi zvuk za nas i ispalo je zaista dobro.
Da li i dalje svirate pesme Gerija Glitera? Šta mislite o ponovnom procenjivanju vrednosti dela nekoga za koga se ispostavilo da, hm, nije baš dobar čovek?
Ovo je zapravo vrlo zanimljivo pitanje. Da, jednom godišnje, u Frankfurtu smo je svirali u decembru. Skoro sam slušao debatu o ovome na radiju. Ne znam kakva je situacija u Srbiji ali u Engleskoj nećete više čuti pesme Majkla Džeksona na radiju. Ako govorimo o Geriju, publika nekad i ne zna da mi sviramo pesmu Gerija Glitera. U Nemačkoj sigurno nisu znali ni ko je to, a kamoli šta je uradio. Publika često misli da je to naša pesma. Ja zaista volim njegovu muziku, skoro sam gledao film gde sam čuo neke pesme Gerija Glitera i prvo što sam pomislio bilo je to da je on zaista pravio neverovatno dobru muziku, iako se naravno ne slažem sa njegovim načinom života i stvarima koje je uradio.
Vaš poslednji video je bio za pesmu „CrapCalifornianPunk„. Šta mislite danas o ekspanziji pank bendova 90–ih poput Offspring, GreenDay, Rancid itd.? Da li ljudi i dalje dolaze na koncerte i boje se da će se bend „prodati“?
Mislim da su se stvari poprilično smirile sada, danas muzički direktori ne mogu previše da zarade na panku, mislim da se ne prodaje kao što se nekada prodavao. Devedesetih je postojao period kada su ljudi mislili da mogu odlično da zarade na pank bendovima, zbog toga je tada postojalo mnogo bendova koje bih ja nazvao plastičnim pank bendovima, to je bio MTV pank, što se mene tiče samo način da se zarade pare. Toga danas nema, pank nije više tako komercijalan.
Da li mislite da je teže bilo probiti se na sceni nekada ili sada?
Mislim da je pre bilo mnogo teže. Pre pojave panka ako si želeo da osnuješ bend morao si sviraš gitaru kao Džimi Pejdž, a onda se pojavio pank gde je par akorda bilo dovoljno. Prvo je bilo veoma teško, a onda je baš zbog panka postalo lakše. Nekako mi se čini da su svi danas u bendu ali lakše je sve, od nalaženja prostora za probe, iznajmljivanja opreme do promocije. Mada, ljudi danas postaju slavni samo zbog načina na koji pričaju o nečemu… Mislim da to često nije dobro, a o društvenim mrežama da ne govorim, naježim se i na sami pojam „Fejsbuk prijatelj“.
Imate li neku poruku pred nastup na EXIT-u?
Nadam se da će biti sunčano, obavezno dođite da nas čujete, i ako me sretnete usput, budite slobodni da mi kupite pivo.
Tagovi
