Peti oktobar nije „obojena revolucija“, već odocneli srpski delić pazla pada Berlinskog zida: Nova analiza Zorana Panovića u Nedeljniku

Saradnja sa Zapadom (i Izraelom i Ukrajinom) kamuflira se antizapadnom histerijom i to je sve teže uskladiti. Konfuzija postaje sve apsurdnija. U kontekstu pokušaja „Beomajdana“ prenebregava se da je većinska Ukrajina, mimo proruskog predsednika Viktora Janukoviča, htela u EU, a da Rusi nisu dali, dok ovde Vučić dovodi zapadnu rudarsku kompaniju, a ulazak u EU je strateški cilj Srbije, ako je verovati premijerskom ekspozeu Miloša Vučevića. Pa zbog svega toga ni predsednik Aleksandar Vučić nije Janukovič, a Vulin upravo to traži od njega – da ne bude Janukovič, Vulin od predsednika traži da se bori i ne popušta, odnosno Srbija i istorija mu ne bi oprostile ako se u Srbiji desi Majdan ili Peti oktobar i ponovi okupacija Srbije, naveo je Vulin.

I prosto neverovatno da se Vulin nije setio Vučićeve neformalne zakletve tamo negde iz 2019. kad se desila špijunska afera u koju su bili inkorporirani i Rusi, pa je Vučić u saniranju krize poručio: „Nikad više četr’es osma!“ Zato Vulin ne treba da strahuje. To su reči utehe i nade, reči kojima bi se oduševio i Mihail Andrejevič Suslov do čijeg dela i lika sigurno drži Vulin.

Nismo zvanično čuli, ni od Vulina prilikom ovih krupnih reči, ima li Srbija sa Rusima zajedničku „radnu grupu“ za sprečavanje takozvanih obojenih revolucija, kako se nekad spekulisalo. Vučićeva vlast sa jakim radikalsko-julovskim sentimentom poistovećuje Peti oktobar sa „obojenom revolucijom“ (pa otuda i proteste na njegovim tekovinama), iako su Rusi aminovali dolazak Koštunice i odlazak Miloševića. Kao što bi Rusi verovatno našli zajednički jezik i sa nekom postvučićevskom vladom takozvanog demokratskog nacionalizma „novog Koštunice“. Makar on bio i podnošljivo „zelen“. Pri čemu ne treba zaboraviti da je Putin zvao u toku krize izazvane nepriznavanjem Koštuničine pobede i Miloševića i Koštunicu na „konsultacije“ u Moskvu i da su Rusi više bili za drugi krug predsedničkih izbora (pa je jasno na čijoj su strani bile simpatije Moskve), koji je Koštunica odbio, kao što je odbio i da ide u Moskvu, kako sam čuo od svedoka.

Razumljive su Vučićeve frustracije i frustracije njegovih saboraca od Petog oktobra, ali uprkos svemu, Peti oktobar nije „obojena revolucija“, već samo odocneli srpski delić pazla pada Berlinskog zida i promena na evropskom istoku.

CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 22. AVGUSTA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS