Pijemo lekove da živimo duže, a pre toga šaljemo decu i unuke u rat, nama vladaju ljudi koji su predgrupe: Ekskluzivna ispovest Branimira Dimitrijevića Tucka za novi Nedeljnik

Radio je bezbroj političkih kampanja. Bio je kreativni direktor kampanja Borisa Tadića. O njemu se raspredaju mitovi – da je kralj advertajzinga ali i da je vukao konce. Oko njega je misterija. Ne daje intervjue i nema fotografije na netu. Nedavno je dobio nagradu za životno delo od UEPS-a, koju mu je predao režiser Goran Marković uz rečenicu: „U našem poslu nije rečeno da talentovani moraju po pravilu biti i dobri ljudi. Koliko puta sam upoznao veoma kreativne osobe koje su imale loš karakter i divne ljude koji nisu imali dara. Ali u slučaju Tucka potrefilo se da neko ko ima zlatne ruke, u isto vreme ima i zlatnu dušu.“

„U osamdeset petoj godini uzimamo lekove da bismo duže živeli iako su nam svi drugovi umrli. Pijemo lekove a pre toga šaljemo decu i unuke u rat. Živimo u laži da smo dobili poslednje ratove. Nemoguće je da smo dobili bilo kakav rat ukoliko ti to ne odobri neka velika agencija za moguće. Bilo bi odlično da se Vojni muzej na Kalemegdanu pretvori u muzej izgubljenih ratova Srbije. Mi nemamo koncept i sve smo okrenuli naopako. To nas je upropastilo i zato nam deca odlaze napolje“ ispričao je Dimitrijević za Nedeljnik.

Taj fenomen „predgrupe“ koja sanja da postane glavna grupa jeste ono što se desilo Slobodanu Miloševiću. Čovek sa onakvom frizurom, stavovima, bankarski službenik, i umesto da živi svoj život on shvati da i on treba da bude Bijelo dugme ili Zdravko Čolić i da i njemu aplaudiraju. I do dan-danas važi taj fenomen, da nama vladaju ljudi koji su „predgrupe“, rekao je Dimitrijević.

O novom talasu, Titu, zabranama, Jugoslaviji, kampanjama, Borisu Tadiću, belim listićima, izgubljenim bitkama, Kusturici, Bijelom dugmetu, u velikom intervjuu objavljenom u novom Nedeljniku

Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici