Pismo Srbiji Marine Abramović – Rodila sam se i živela u Srbiji 29 godina. Vraćala sam se samo da posetim porodicu. Poslednji put sam ovde samostalno izlagala pre 45 godina. Sada, skoro pola veka kasnije, želim da pokažem, naročito novoj generaciji, šta sam radila sve ove godine. Htela bih kroz svoj rad da osete koliko je važno rizikovati, kao i koliko je važno sagledati širu sliku i imati velike snove bez obzira na sve, piuše u ekskluzivnom pismu Srbiji za Nedeljnik Marina Abramović
Vladimir Kostić o eliti – Uprkos činjenici da sam odrastao u vremenu kada je odrednica „elita“ bila gotovo pogrdna i optužujuća, iskreno verujem da se ona zapravo odnosi na one pojedince koji imaju znanje i imaginaciju da iz različitih, pa i nepoželjnih uglova sagledaju fenomene i pravce u kojima se određeno društvo kreće… Za novi Nedeljnik piše Vladimir S. Kostić, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti
Izbori – Ako „sudbinske“ izbore septembra 2000, koji su došli posle bombardovanja zemlje i iskrene zabrinutosti ljudi za goli opstanak, ne računamo kao one opredeljene samo ekonomskim već primarno bezbednosnim faktorom, pokazalo se da realno stanje ekonomije ne igra bitnu ulogu u odluci srpskih birača. Tačnije rečeno, ekonomija igra ulogu, ali više kroz obećanja političkih aktera koja moraju biti stalno ponavljana, isto kao i priče o ekonomskim postignućima, jednom rečju – propaganda, piše u tekstu Zašto u Srbiji ekonomija nikada nije uticala na rezultate izbora (već samo obećanja) Goran Nikolić
Miha – „Zio Vuja“ i Miha su sinovi iste ravnice, podeljene Dunavom, i jedine srpske zvezde na italijanskom medijskom nebu sa stalnim prebivalištem. Kao što je video rašlje golova protivničkih čuvara mreža i sledio svoj instinkt, tako je Siniša shvatio da je fudbal više od igre i da on ima kvalitativnu prednost jer iza njega stoji životna priča.
Uvodnik – Trinaestog jula 1878. Srbija je postala 24. međunarodno priznata zemlja, i od tada je verovatno jedina koja ne slavi svoj dan nezavisnosti, a i jedna od retkih koja se u „klubu 24″ nije zadržala nigde osim u sportu. Što se tiče samog datuma, pretpostavljam da nas zbunjuje naštelovani ustanak u Crnoj Gori ili njihova obnova državnosti, koja je tako postala i naša, ali mislim da sve to nema veze sa odsustvom samopoštovanja, koje nas dovodi do toga da naši političari optužuju građane da rade protiv države. To je jedan vrhunski bezobrazluk, pošto su države kao roditelji, volite ih čak i kad nisu bili dobri prema vama. A i nije lepo da vam bilo ko kaže da ne volite mamu, piše u uvodniku letnjeg dvobroja Veljko Lalić
Dejton 2 -Velika međunarodna konferencija o Kosovu, nalik dejtonskoj iz 1995. godine, najverovatniji je način rešavanja ovog pitanja, potvrdio je za Nedeljnik izvor iz vrha vlasti…
Dva lica Ezre Paunda – U naše vreme, u fašistoidnoj Italiji Matea Salvinija, jedna od najradikalnijih sekti antidemokratske ultradesnice zove se ni manje ni više nego CasaPound. Žorž Bataj je napisao da je ljudsko biće kavez u kojem se gnezde anđeli i đavoli. Malo je ljudi kod kojih je to bilo tako očigledno kao u slučaju Ezre Paunda, piše u kolumni nobelovca Marija Vargasa Ljose
Kako je ljubio Kiš – Šta uopšte znači rastati se u dobrim odnosima sa tom čupavom glavom, legendom u kariranom sakou i sa cigaretom koja će mu presuditi, kad su ga već bili načeli neukusno i bedno, niskim udarcima, od kojih se nikada nije oporavio…, sećanja Duške Jovanić na razgovore sa velikim piscem
Bitka za bebe – Ćerka Milene Berić i njenog supruga, pisca Vladimira Arsenijevića, rodila se četiri meseca pre vremena i sa samo 750 grama. I – uspela je da preživi. Ekipa Nedeljnika posetila je Institut za neonatologiju, na uglu Tiršove i Kralja Milutina. Neko bi pomislio da je to mesto gde se dešavaju čuda, ali je u pitanju veliko znanje i napredak medicine
Boris – Dobro se sećam Borisa Džonsona iz vremena kada smo, početkom devedesetih, oboje bili dopisnici iz Brisela. Da je čitalac tamo bio u mojim cipelama, i on bi cenio skepsu sa kojom je na konferencijama za štampu dočekivao „evropska rešenja“ svega, pa i krvavih YU sukoba, piše u kolumni Ljiljana Smajlović
Brioni – Kao što postoji udruženje Anonimnih alkoholičara za odvikavanje od alkohola, tako smo i mi u es-en-esu osnovali kružok Anonimnih brionholičara, za odvikavanje od letovanja na Brionima, ali nam, kao i kod Anonimnih alkoholičara, teško ide. Naročito meni…, piše u kolumni Draža Petrović.
Rešešeljizacija – U vreme kad se Šešelj vraćao iz Haga, čuo sam od bliskog Vučićevog agitpropovca „da nam vraćaju Šešelja da sabotiraju Vučićeve reforme“. Ali ubrzo je došlo upravo do suprotnog – do rešešeljizacije, ne toliko same SNS, koliko javnog prostora… – Analiza Zorana Panovića
Letnja priča Muharema Bazdulja – Meni nije mrsko da popijem i realno nije da sam bilo gdje na Balkanu naišao na neke trezvenjake, ali što Užičani mogu da popiju…
Sve tajne srpskog rejva – Kao nova omladinska kultura, rejv je bio svež i pun energije života koje je bilo vrlo malo u realnosti Srbije tog doba koja se davila u smradu raspalih leševa, srušenih gradova i spaljenih sela…
Svi naši strahovi – Strahovi mogu biti izraženi u manjoj meri, sa njima se može živeti, ali važno je da se suočimo sa onim strahovima koji ometaju naše funkcionisanje, znatno umanjuju našu sposobnost za ljubav ili rad. Rast i razvoj zahtevaju prelaženje granica, kretanje u susret novom, radoznalost i eksperimentisanje. Psihoterapeut Ksenija Perišić govori za Nedeljnik o dobu anksioznosti, panike i fobija i razotkriva tajne strahova
Kuća od papira – La Casa de Papel u prvom kvartalu godine u kojoj je počela da se strimuje na Netfliksu bila je njihova najgledanija strana serija otkad platforma postoji, svojevrsni sociološki fenomen od Argentine do Irana. Najveća striming platforma sve je ulagala u House of Cards, a onda se pojavila banda pod maskama Salvadora Dalija i – pobedila. U čemu je tajna privlačnosti?
Sve ljubavi ruskih pisaca – Uz novi Nedeljnik ase na poklon dobija i novi broj R magazina
Digitalno izdanje dostupno na NOVINARNICA.NET
