Patentirao je nešto što je revolucija u bubnjarskom svetu – princip štimovanja perkusija, i taj njegov proizvod završio je u bendovima od Madone do Brusa Springstina.
***
Rano poznanstvo sa Milanom Mladenovićem i dolazak u EKV
Ta grupa „Šta“ svirala je puno i tako 1978. upoznam Milana Mladenovića jer je njegov bend Limunovo drvo došao da svira u Novom Sadu. Bio sam oduševljen njegovim sviranjem kao ritam gitariste.
Prepoznali smo se i nekoliko puta smo Milan i ja ukrstili svirke. Odmah mi se urezao kao rečit, otvoren, strog lik ali sa kredibilitetom.
Sećaš se iz socijalizma onih bakelitnih fiksnih telefona koje smo svi imali u predsoblju? Morao si da znaš kad će neko da te zove. I tako zvoni jedne nedelje telefon u mom predsoblju, javim se, Gagi, gitarista Katarine II, evo njega i Milana u Novom Sadu. Kaže: „Došli smo kod tebe.“ Mislim se, mogli ste reći bar dan ranije, ali opet je bilo vremena jer novosadski gradski autobus ide brže u rikverc.
Rekli su mi da je Vd (bubnjar benda) na „odmoru“ pa da uskočim i snimim bubnjeve jer imaju ugovor za prvi album Katarine II. Dali su mi traku da uvežbam pesme, i ja uvežbam pesme, ali jedan dan zove Milan i kaže da su Vda pustili sa „odmora“.
Posle nekoliko meseci, koncert u SKC-u u Beogradu, dosta loša svirka. Sretnem Milana posle koncerta: „Ne mogu ja više ovo. Kad možeš da dođeš da sviraš s nama?“ I ulazim u Katarinu II, koja ubrzo menja ime u Ekatarina Velika, EKV. To je bila 1983. na 1984. i snimanje novog albuma. Menadžer je bio Voja Nešić Tunga, očajan tip, a kakav može biti neko s takvim nadimkom. Ništa nije radio da valja, odveo nas je u Torino na koncert, nestali mi stalci za bubnjeve, uvek neko ludilo s njim, i ja kažem Milanu nešto što nikada nisam ni pre ni posle rekao nekome ko mi je drag: „Ili ja ili on“, i tako je Miša Berar došao za menadžera EKV-a.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 14. FEBRUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
