Jedan od ljudi čiji su životi i košarkaška karijera dobra prizma za analiziranje aktuelnih događaja i neko čijoj se životnoj ispovesti raduju svi koji su mu zamerali zakopčanost, jeste Dejan Tomašević.
On u velikom intervjuu za Nedeljnik prvi put do kraja iskreno govori o svojoj karijeri.
Da li je vaš prelazak u Budućnost politička odluka? Ili bolje reći politički projekat zvanične Podgorice.
Ima ta anegdota, kada su pitali mog pokojnog duhovnika oca Joila, kako ga nije sramota da uzima pare od Mila Đukanovića koje smrde na cigare, on je odgovorio – ove moje su smrdele na benzin. Uvek se toga prisetim kada neko spomene politički projekat Budućnosti. Moj odgovor je da o tome u tim trenucima nisam razmišljao. Imao sam plan da odem u inostranstvo, pregovaralo se sa AEK-om koji je vodio Duda, ali je to trajalo. I ja sam rekao svom menadžeru da ima rok do ponoći da mi se javi. Prošla ponoć, on ne zove, ja okrenem Veska Barovića i kažem – dolazim. Zove me posle pola sata menadžer, kaže – do sad sam sedeo sa Dudom na večeri, sve je rešeno. Ali ja nisam želeo da prekršim datu reč. I dobro je što nisam, u Podgorici sam imao sjajne dve godine i bio sam MVP regularnog dela Evrolige.
Ceo intervju objavljen je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 14. jula
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
