Drugi dan prvomajskog praznika – koji baš i nije bio neki praznik – obeležava nimalo prolećno vreme. Dosad smo se, čekajući toplo, pitali kako na širenje virusa utiče lepo vreme, ali šta je sa kišom? Da li kiša može da spere koronavirus sa površina?
To pitanje posebno je zaintrigiralo Maršala Šeperda, jednog od najvećih stručnjaka za vreme i klimu i bivšeg predsednika Američkog meteorološkog društva. Šeperd je u autorskom tekstu za Forbs pokušao da objasni šta se dešava sa koronavirusom kada pljušti, sipa ili makar rominja.
Iako Dečja bolnica Univerziteta u Merilendu navodi da igrališta nakon oluje nisu bezbedna, jer nema dokaza da se materijalima posle kiše nema više tragova virusa, Džered Bejten, dekan i profesor globalnog zdravlja i epidemiologije na Univerzitetu Vašington, tvrdi drugačije:
„Kiša može da razredi ili spere virus sa površina. Bez razmišljanja bih seo na klupu u parku odmah posle pljuska.“
Doktor Šeperd je potom potražio treće mišljenje. Nije ga našao na sajtu Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, ali je pronašao naučnicu dr Dženifer Horni, sa Univerziteta Delaver. Ona, pak, ne misli da kiša ima pročišćujući efekat ili da usporava virus. Ovo se slaže i sa stavovima da je prilikom pranja ruku najvažniji sapun, a ne voda.
Ipak, odgovor je verovatno negde u sredini. Kiša poseduje određenu moć da razredi virus i očisti površine, ali nije efikasna u uništenju virusa.
A da li važi suprotno? Može li kiša da „pomogne“ u širenju virusa? Dr Šeperd nas teši da ne. Ono što kiša ponekad radi jeste da „presadi“ bakterije iz atmosfere, ali viruse ne.
Tagovi
