Do kraja marta će evropski posrednici voditi šatl-diplomatiju između Beograda i Prištine kako bi se utanačili detalji i sporazum bio potpisan. Dva najveća upitnika su protivljenje članstvu Kosova u UN i formiranje ZSO.
Nakon što je šef evropske diplomatije Žozep Borelj u ponedeljak 27. februara u Briselu zadovoljno objavio da dvojica gostiju ne žele dodatne diskusije o „evropskom predlogu“, te da je stvar uspešno svršena, počelo se sa analizama šta je zapravo dogovoreno i na koliko čvrstim temeljima.
Evropska unija objavila je manje-više isti tekst koji je pre nekoliko sedmica dospeo u medije kao francusko-nemački sporazum. Kako je pojašnjeno, to bi trebalo da bude okvir daljih pregovora, ali sada valja utvrditi plan primene – šta, kako tačno i kojim redom.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti su pak, tek što su završili priču s Boreljom, reporterima dali svoja viđenja koja se dobrano razlikuju.
Dok je Kurti rekao da je Zajednica srpskih opština (ZSO) tek jedna, i to poslednja rečenica u sporazumu, Vučić je insistirao na ZSO kao preduslovu.
On je u utorak uveče za RTS pojasnio da Srbija hoće da razgovara o svemu, osim o priznanju Kosova i ulasku Prištine u Ujedinjene nacije. Prema njegovim rečima, tih crvenih linija će se držati iako u sada prihvaćenom okviru stoji da se Srbija „neće protiviti“ ulasku Kosova u međunarodne organizacije.
Dovoljno da Španija ili Grčka priznaju Kosovo?
„Iako još nedostaje finalni potpis, ovo je ogroman politički uspeh za EU, ali i za ceo region“, kaže za DW poslanica Evropskog parlamenta Viola fon Kramon-Taubadel, podsećajući na napetosti iz poslednjih meseci.
Ta političarka nemačkih Zelenih, uverena je da ovakav tekst sporazuma može da ubedi Grčku, Španiju, Kipar, Rumuniju i Slovačku da priznaju Kosovo, te da Priština i formalno krene ka EU.
Drugi sagovornici nisu ubeđeni u tu veličinu uspeha. „Dok sve ne bude utanačeno, ovo nije politički uspeh. Još uvek nije“, kaže stručnjak za Balkan Florijan Biber sa Univerziteta u Gracu.
Biber tekst okvirnog sporazuma vidi kao faktičko priznanje Kosova od strane Srbije, ali dodaje da je gorka pilula za Prištinu to što nema punog priznanja. „Za Kosovo je najvažniji problem blokada članstva u međunarodnim organizacijama od strane država koje ne priznaju nezavisnost“, rekao je on. Nejasno je da li je ovakav sporazum dovoljan da neke države podignu rampu za Kosovo, dodao je Biber.
Nastavak pritiska
Politikolog Vedran Džihić sa Austrijskog instituta za međunarodnu politiku kaže da je pod „velikim znakom pitanja“ to da će Srbija pri finalizaciji dogovora prihvatiti da Kosovo postane članica UN.
Džihić takođe očekuje dalja trvenja oko ZSO kojoj Kurti ne želi da pruži šira izvršna ovlašćenja plašeći se „Trojanskog konja“ na Kosovu. Politikolog podseća i da odluka Ustavnog suda Kosova otežava formiranje ZSO.
Ostale tačke sporazuma ređe se navode kao sporne, a radi se o priznavanju dokumenata i simbola, saradnji i razmeni stalnih misija.
Računa se da će specijalni izaslanik EU Miroslav Lajčak nastaviti sa šatl-diplomatijom kako bi do susreta šefova država i vlada EU krajem marta sve bilo stavljeno na papir i potpisano. Do tada bi i Vučić i Kurti i dalje mogli biti izloženi političkom pritisku.
„Politički pritisak je dobar, ali potrebno je i ono što na engleskom zovu ownership. Da u jednom trenutku oni sami kažu da hoće da potpišu ovaj sporazum“, zaključuje evroposlanica Fon Kramon-Taubadel.
Tagovi
