Pitao je Đinđića da zatvori kafanu, jer mu sin tamo ostavlja sve pare. „Možda nije problem u kafani, možda je problem u vašem sinu“, odgovorio je Đinđić

Kao što smo već videli, Đinđić je u Srbiji preskočio glavne godine u formiranju ličnosti. Zato se i stiče utisak da do kraja nije razumeo Srbiju. Da ju je gledao isuviše knjiški…

Njegov ministar Slobodan Milosavljević prepričava jedan susret u Ivanjici, nakon neuspešne akcije da Mekdonalds otkupljuje čuveni ivanjički krompir. Seljaci su to odbili u poslednjem trenutku, rekavši „ko su oni da nama govore kako treba da izgleda krompir“.

„Možda i nije fer da promenimo stvari ukoliko ih ljudi neće.“

Nakon toga Đinđić dolazi u posetu jednom uglednom domaćinu. Posle prijatnog upoznavanja pita ga: „Šta mi za vas možemo da uradimo?“

Domaćin kaže „da zatvorite kafanu“.

Kreće smejanje, ali se priča nastavlja.

Domaćin ostaje uporan i objašnjava kako njegov sin tamo ostavlja sve pare, dolazi kasno kući, i neće da radi.

Đinđić mu kaže: „Možda nije problem u kafani, možda je problem u vašem sinu.“

Nastaje svađa, i domaćin ga izbacuje iz kuće. Đinđić otkazuje večeru i kreće za Beograd.

Dok Milosavljević razmišlja zašto ga je toliko pogodila jedna tako teatralna stvar, čuje: „Možda i nije fer da promenimo stvari ukoliko ih ljudi neće.“

To jeste važno za razumevanje Đinđićeve agende.

On je još u Nemačkoj identifikovao osnove srpskog konzervativizma: „kolektivna sloboda naroda od dugog naroda, socijalna jednakost kroz jednakost malih poseda (Srbija raj siromašnih) i narodna država koja se temelji na narodnoj partiji kao vezivnom tkivu države“.

Upravo je tome ponudio alternativu. Znao je da to neće ići lako u zemlji koja je pre samo sto godina imala samo pet gradova sa više od 5.000 stanovnika.

Demokratija ide uz gradove, a liberalne ideje nikad nisu bile popularne u Srbiji, čak ni u centru Beograda u kojem uglavnom žive ljudi koji su se obogatili na poslovima sa državom ili na državnim tantijemama. Njihova deca su ili odlazila u inostranstvo, ili postajala deo etatističkog aparata…

***

POKLON KNJIGA UZ NEDELJNIK l Kako je Đinđić polarizovao mišljenje i formirao alternativu l Da li je stvarno pristao da ode na Harvard i povuče se iz politike l Ko je javio, a ko nije za pripremu atentata? l Odrastanje, Habermasov uticaj, Ljuba Tadić l Raspad DOS-a i stenogrami sa sednica l Beleška DB-a po kojoj je i sproveden atentat

Uz novi Nedeljnik koji je na kioscima od četvrtka 5. avgusta svi čitaoci na poklon dobijaju poklon knjigu Veljka Lalića o Zoranu Đinđiću – „Zoran Đinđić i nedovršena država“

***

Kako se bliži deseti rođendan Nedeljnika, odlučili smo da čitaocima ovim povodom pružimo nezapamćeni poklon od deset knjiga, biografija najuticajnijih ličnosti naše istorije, originalno pisanih za ovu ediciju.

U ovoj poklon ediciji očekuju vas novi podaci i novi pogledi na ličnosti koje su, svaka na svoj način, stvarale narativ o Srbiji.

Tajni projekat koji je spreman godinu i po dana donosi i nova istraživanja i nepoznata svedočanstva.

U narednom jubilarnom 500. broju Nedeljnika 12. avgusta očekuje vas i poklon knjiga o Nedeljniku.

Napravite svoju istorijsku kolekciju: Knjige o ličnostima novije srpske istorije koje su nas proslavile i odredile.