Kada vidim na nekoj devojčici zeleni pramen kose, pomislim na Sofiju Negić, žrtvu pucnjave u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ gde je stradalo devetoro dece i čuvar. O njenim zelenim pramenovima pričala je njena majka Milanka Negić pre godinu dana i mnogi su baš taj detalj zapamtili. Godinu dana kasnije po zelenim pramenovima u kosi prepoznajem Sofijinu majku dok joj idem u susret.
Pričamo o tome šta je danas drugačije jer smo rekli da će sve biti drugačije, da će škola biti drugačija, da ćemo mi drugačije i da ćemo da se promenimo. Govorilo se da „to više nije škola“ i da naše škole više ne treba da budu onakve kakve su bile do 3. maja, obećavane su promene i pravljeni planovi.
„Ja više nemam dete koje pohađa školu. Moja najbliža veza sa nekom školom je i dalje sa školom ‘Ribnikar’. Tako kada govorim o školi, sad posle gotovo 12 meseci, pa ne da se ništa nije promenilo nego čini mi se da je još gore“, kaže Milanka Negić u razgovoru za Nedeljnik.
CEO TEKST PROČITAJTE U PRAZNIČNOM DVOBROJU NEDELJNIKA KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 25. APRIL
UZ SVAKI PRIMERAK NOVOG NEDELJNIKA NA POKLON DOBIJATE MAGAZIN „ISTORIJA“.
Tagovi
