Plače i fudbal: Francuska nije blistala, ali je šampionska rutina surova, Maroko protiv Hrvatske za bronzu

Kada ne igraš ništa posebno i na kraju pobediš – tako su nas učili da igraju „pravi šampioni“. Po toj je lekciji večeras igrala i reprezentacija Francuske. Le Blu je u drugom polufinalu Svetskog prvenstva u Kataru pobedio Maroko rezultatom 2:0 i zakazao veliko finale protiv Mesijeve Argentine.

Nismo gledali Maroko na koji smo navikli. Iako je sat vremena pred meč objavljena startna postava sa najboljim mogućim timom, jedan po jedan otpadali su povređeni Marokanci. Jedan na zagrevanju, kapiten Sais u 20. minutu, Mazraui u 45. i tako je počeo da se kruni njihov bedem.

On je, međutim, najjače uzdrman ranim golom Tea Ernandeza kojim je Francuska povela. Lopta se iz gužve odbila do Ernandeza koji je uspeo da je provuče do mreže.

Maroko je prvi put na ovom turniru morao da aktivira „plan B“. Nisu mogli da čuvaju rezultat u loptu, nisu mogli da igraju prepoznatljivo organizovano i defanzivno, pa da iz nekoliko udaraca nokautiraju protivnika. Morali su da se adaptiraju.

I jesu. Selektor Regragi pravio je izmene, ad hoc menjao strategiju i taktiku u skladu sa njom, krpio rupe i njegov je tim više puta izgledao kao da je vrlo blizu izjednačenja. Najstabilnije, Maroko je delovao u poslednjih pet minuta prvog poluvremena (kada su se konačno oporavili od svih šokova) i u prvih 15 minuta drugog dela igre.

Tada su promašili veliki broj prilika i tada je bilo jasno da će morati da se kockaju. U toj je kocki, posle jednog od Mbapeovih juriša i još jedne gužve u šesnaestercu pao i drugi gol.

Objektivno, Francuska je mogla da postigne 4 ili 5 večeras, ali i da primi 2 ili 3. Delovalo je da i dalje nisu došli do svog maksimuma, ali su uspeli da stvar reše u 90 minuta fudbala po svojim merilima.

Ovo je jedan od najiskusnijih timova na turniru, čiji kostur i najvažniji igrači imaju iza sebe finale Evropskog prvenstva 2016. i svetsko zlato 2018. godine, tim koji ima zrelijeg Mbapea i plejadu novih mladih nada francuskog fudbala i tu klasu su pokazivali tokom čitavog turnira. I protiv Engleske i Danske, u utakmicama koje su lako mogli da izgube, i protiv Tunisa kada su stvarno poraženi, i protiv Poljske kada su ih tužni Poljaci jedno vreme držali u šahu i večeras, protiv najprijatnijeg iznenađenja turnira.

Fudbal plače za Marokom.

Ali plače i od sreće zbog velikog finala Argentine i Francuske. Biće to meč koji neće preživeti onaj tim koji ne bude na svom maksimumu.