Ni Kremlj više ne poriče postojanje borbene jedinice ruskih plaćenika pod nazivom Vagner. Ali jedva da je iko od pripadnika te grupe bilo šta govorio o onome što je ona činila u čitavom nizu sukoba, od Sirije pa do Ukrajine.
Zato je knjiga „Vagner: Putinova tajna armija“ vojnog veterana i bivšeg plaćenika Marata Gabidulina prvo svedočanstvo takve vrste. Gabidulina su navodno zlodela jedinice Vagner konačno naterala na razmišljanje.
U knjizi opisuje kako je izgledala vojna pomoć Rusije Bašaru al Asadu ili separatistima na istoku Ukrajine. „Spašavanje režima Al Asada je omogućilo da se Rusija predstavi kao zaštitnica kriminalaca svih vrsta“, piše Gabidulin. Isto tako svedoči da su svoju ulogu ruski plaćenici imali i u sukobima u Sudanu, Maliju ili Libiji.
Ovog februaru se o plaćeničkoj vojsci Vagner oglasio i ruski predsednik Vladimir Putin, ponavljajući zvanični stav da „ruska država nema nikakve veze“ sa njima. Tvrdio je da takve privatne vojske „imaju komercijalne interese“ i da „same pregovaraju, a lokalni vlastodršci ih pozivaju na državnom nivou i zahvaljuju im na učinku“, rekao je Putin na pitanje o akciji ruskih plaćenika u Maliju.
„Kuvar“ i pukovnik na čelu
Drukčije se može videti u dokumentarnom filmu „Vagner, Putinova vojska iz senke“, koji su snimile francuske autorke Ksenija Bolhakova i Aleksandra Žise. Razgovarale su i sa Maratom Gabidulinom, a i drugi sagovornici tvrde da ruski predsednik ne govori istinu.
Kažu, Vagner je itekako povezan s državnim vrhom Rusije i na mnogim misijama je upravo po nalogu Kremlja. „Slanjem takvih plaćenika država štedi u kasnijem plaćanju penzija i plata koje bi inače morala da plaća regularnim vojnicima. A tako joj je moguće i da poginuli iz te jedinice jednostavno nestanu“, pišu francuske novinarke u predgovoru knjige.
Glave te organizacije koja na svojim promotivnim spotovima pokazuju i portret nemačkog kompozitora Riharda Vagnera su ruski „preduzetnik“ Jevgenij Prigožin i ruski pukovnik Dmitrij Utkin.
Upravo je on obožavatelj Vagnera, ali ne samo zbog muzike: „Utkin se divi Adolfu Hitleru i nacističkom rajhu“, pišu Bolhakova i Žise, a poznato je Hitlerovo divljenje Vagneru.
Vojnu karijeru je Utkin ostvario u ruskoj vojnoj tajnoj službi GRU, a 2014. je osnovao jedinicu veterana ruskih specijalaca pod svojim ratnim imenom – Vagner.
Ne manje važna figura je Prigožin (62), za kojim je raspisana poternica Sjedinjenih Država. Kaže se da je on glavna spona Vagnera i Kremlja. I on potiče iz Sankt Peterburga, baš kao i Putin: „Bivši razbojnik koji je postao jedan od najmoćnijih ljudi Rusije je čisti proizvod podzemlja sačinjenog od paravojski radnika obezbeđenja, špijuna, pripadnika tajnih službi, mafijaša i bivših robijaša“, navodi se o njemu.
Prigožin je Putina, u doba dok je ovaj radio u gradskoj upravi Sankt Peterburga, često gostio u svom restoranu, zato i nosi nadimak „Putinov kuvar“.
„To smo sve mi, a ne vojska“
Procenjuje se da danas Vagner raspolaže s oko pet hiljada ljudi, a njihove plate su za ruske okolnosti solidne. Gabidulin kaže da je mesečno lako zarađivao i po 3.000 evra do 2019. kad je napustio organizaciju.
Veliki deo njegove knjige su svedočanstva s bojišta, ali su tu i žalopojke o navodno lošem naoružanju kojim su opremljeni, o greškama u zapovedništvu, i ponekad izuzetno nasilnom ponašanju najsurovijih saboraca.
Jedan od razloga njegovog odlaska i sadašnjeg svedočanstva za Gabidulina je Putinov rat protiv Ukrajine, što smatra greškom. Kaže da nikad nije hteo da se bori protiv „braće“ u Ukrajini.
Ali u knjizi nema pokajanja, više opravdanja. Gabidulin takođe traži zvanično priznanje tih boraca privatnih vojnih kompanija.
Tvrdi da se ruska vojska često kiti uspesima koje su zapravo postigli plaćenici, kao što je to bilo u Siriji u borbama protiv Islamske države. Zato misli da su oni zaslužili „mesto u knjigama istorije“.
„Ovoj novoj strukturi u Rusiji će trebati još mnogo vremena da se dokaže da nisu stecište odbačenih i rulje, nego organizacija koja se sastoji od pravih profesionalaca: radnika rata“, smatra Gabidulin.
Tagovi
