Plan Izraela da potopi mrežu od oko 500 kilometara podzemnih tunela koje je Hamas izgradio mogao bi da zagadi izvore vode u većem delu regiona, tvrdi Mark Zaitun, generalni direktor Instituta za istraživanje vode na univerzitetu u Ženevi.
Na nekim, za sada nepoznatim lokacijama, izraelska vojska već pumpa morsku vodu u tunele koji se, kaže Zaitum, poput mreže prostiru gotovo po celoj teritoriji Gaze na površini od oko 363 kvadratna kilometra, prenosi N1.
Najviše zabrinjava činjenica da bi slana voda, kojom bi se potopili tuneli, mogla da zagadi akvifer pitke vode koji se nalaze na teritoriji izmedju Gaze, Egipta i Izraela, odakle se vodom za piće snabdeva 80 odsto stanovnika Gaze.
Potapanje tunela moglo bi da ima ozbilje posledice po kvalitet zemljišta, poljoprivredu kao i infrastrukturu. Takođe, morska voda bi mogla da formira vrtače i učini temelje postojećih građevina veoma nestabilnim.
Akvifer sa pitkom vodom, koji je lociran na obalskom području Gaze, nalazi se na dubini od oko 60 metara izpod zemljine površine na istočnom delu ovog područja, ali u priobalnom delu dubina, na kojoj se nalaze ove prirodne rezerve vode, je svega nekoliko metara.
Prema istraživanjima obavljenim 2020. godine, koja su objavljena u naučnom časopisu Voda, nivo vode već godinama opada jer se više potroši nego što je prirodni dotok, tako da manje količine slane vode već dospevaju u ovaj veliki rezervoar.
Da problem vode nije nov ukazuju i podaci Ujedinjenih nacija iz 2022. godine prema kojima je samo 10 odsto žitelja Gaze imalo pristup kvalitetnoj, odnodno, hemijski ispravnoj vodi za piće.
Pre početka poslednjeg sukoba Izraela i Hamasa određene količine vode dolazile su iz Izraela i Egipta. Takođe, 2017. godine pod finansijskim pokroviteljstvom Evropske unije u Gazi je izgrađeno postrojenje koje prečišcava slanu vodu i proizvodi pitku.
Za rad postrojenja potrebne su značajne količine električne energije koja je, pre sukoba, dobijana od Izraela. Ali, od početka oktobra prošle godine, Izrael je prestao da snabdeva to postrojenje potrebnom energijom.
Ipak, hidrolog Noam Vaisbrod sa izraelskog Ben-Gurion univerziteta smatra da zabrinutost oko zagađenje akvifera i drugih izvora nije potpuno opravdana.
“Nisam siguran da bi kvalitet vode i prirodna sredina plavljenjem tunela bili toliko ugroženi – uticaj plavljenja zavisio bio od geografske lokacije tunela i posledice ne bi svugde bile iste, odnodno, pogubne”, tvrdi Vaisbrod.
Akcija pumpanja slane vode imala bi ograničen efekat jer svi ti tuneli nisu međusobno povezani, navodi Vajsbrod.
