Čovek koji je u Majkrosoftu skoro tri decenije i koji je obavljao različite funkcije širom sveta u jednoj od najvećih svetskih kompanija, govori o tome kako izgleda kada se preko noći neko odluči da napusti zemlju, kakav je bio „imigrantski život“, kako je upoznao Bila Gejtsa i organizovao sastanak Zorana Đinđića sa čuvenim osnivačem Majkrosofta, kakve su perspektive srpske IT industrije… Njegova priča je i priča o novom otvaranju i povezivanju Srbije sa svetom posle Petog oktobra – što je potvrđeno i dolaskom Majkrosofta, koji je imao i simbolički više nego poslovni značaj.

Kakvo vam je bilo odrastanje u Beogradu u vreme kad se još nisu pojavili PC računari kod nas i kada niste mogli ni da zamislite da ćete da radite u firmi kao što je Majkrosoft?

Nisam mogao da zamislim da ću raditi u Majkrosoftu, no nisam imao potrebe da tako nešto zamišljam. Živeo sam i rastao u SFRJ, a osamdesete godine u Jugoslaviji su bile, po mom mišljenju, najbolje godine. Meni je danas žao što moji klinci nemaju mogućnost da prožive te osamdesete godine.

I devedesete su u svetu bile sjajna decenija, ali kod nas se otišlo u kontru. Kako ste doživeli raspad te Jugoslavije o kojoj pričate?

Diplomirao sam 1. aprila 1991. godine i odmah dobio posao u „Energodati“. Već te godine počinje rat.

Bio je to sjajan posao. Razvoj softvera, povezivanje različitih operativnih sistema. Klijent nam je bila Subotička banka i mene su poslali u Suboticu na neko vreme. Kreće sunovrat ekonomije. Plata u „Energodati“ mi je bila neto – 80 maraka, a ja noću uzmem i švercujem benzin iz Mađarske i zaradim 150 do 200 maraka za noć. Ali nastavio sam ovo da radim jer je posao bio sjajan, zanimalo me je to. Rat se zahuktava i ja odlučim da ne želim da budem deo toga.

Ceo tekst objavljen je u novom broju Nedeljnika, koji je na svim kioscima od četvrtka, 17. februara

Svi čitaoci na poklon dobijaju primerak Mond diplomatika na srpskom jeziku

Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs

Komentar(1)

  1. Bobby
    22. фебруар 2022. 08:32

    Данас нема ни Енергодате, ни 80 марака. Само прах и пепео и тако је урађено управо од стране оних којима су данас пуна уста ИТ технологија и њеног развоја, некаквих дигитализација и индустријских револуција.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.