Japanski i australijski naučnici tvrde da ćemo sprečili nastanak mnogih bolesti i spasti 750.000 ljudskih života godišnje ako crveno meso zamenimo plavom ribom – haringama, sardinama, inćunima.
„U Velikoj Britaniji smanjena je potrošnja crvenog mesa za osam odsto, pa se pretpostavlja da će u sledećih 26 godina biti manje srčanih bolesti i smrti od oboljenja srca i krvnih sudova čak 10 odsto“, istakli su japanski naučnici koji su studiju sproveli u 130 zemalja sveta, čiji rezultati su objavljeni u časopisu BMJ Global Health. Ovakav koncept ishrane najviše bi imao uspeha u zemljama u razvoju.
Plava riba bogata je proteinima, nezasićenim masnim kiselinama (omega-3 masne kiseline), vitaminom D i vitaminima B kompleksa.
Omega-3 masne kiseline smanjuju nivo holesterola, čiste krvne sudove i regulišu krvni pritisak i sprečavaju nastanak tromba.
U svetu se pojedine vrste ribe slabijeg kvaliteta koriste za dobijanje ribljeg brašna i ribljeg ulja koji se dalje koriste za prehranu kvalitetne ribe – lososa i pastrmke, prenosi RTS.
„Kako bismo doprineli poboljšanju zdravlja ljudi, ali i zdravlja planete, trebalo bi da izbegavamo crveno meso i okrenemo se zdravoj i ekološki prihvatljivoj hrani“, istakli su istraživači.
U poređenju sa crvenim mesom, morski plodovi ne samo da obezbeđuju veće koncentracije esencijalnih hranljivih materija već i sprečavaju širenje nekih bolesti.
Hronične bolesti bile su uzrok 70 odsto svih smrtnih slučajeva u svetu u 2019. godini, uključujući bolesti kardiovaskularnog sistema, rak creva, dijabetes i moždani udar.
Koristeći podatke o ribolovu, tim naučnika je predvideo potrošnju crvenog mesa u narednim decenijama u 137 zemalja širom sveta, sa preporukom da se plava riba koristi u ishrani kao zamena za crveno meso do 2050. godine.
Predložena promena u ishrani mogla bi da spreči između 500.000 i 750.000 smrtnih slučajeva u svetu do 2050. godine, posebno od srčanih bolesti.
Britanska nacionalna zdravstvena služba (NHS) podseća da su govedina, jagnjetina i svinjetina sastavni deo zdrave ishrane. Ali ako se dnevno konzumiraju velike količine takvog mesa uz dodatak mesnih prerađevina poput šunke, slanine i usoljene govedine, rezultat može biti povećan rizik od razvoja raka creva i brojnih drugih bolesti.
Istraživači su istakli da treba ograničiti potrošnju crvenog mesa, koje izaziva velike emisije gasova staklene bašte i da je potrebno preći na zdravu i ekološki prihvatljivu hranu. Krajnji cilj je smanjenje hroničnih bolesti povezanih sa ishranom u narednim decenijama.
Tagovi
