„Pljačka u Drezdenu zvuči i izgleda nestvarno, kao fikcija, kao TV, kao šansa da se pobegne od stvarnosti…“: Zašto nas je zainteresovala najveća muzejska pljačka u skorijoj istoriji

Vest koju su svetski mediji juče uvrstili u gotovo sam vrh interesovanja bila je filmska pljačka muzeja u Drezdenu.

Priča je privukla iznenađujuću međunarodnu pažnju jer, kako primećuje CNN, ne „gađa“ većinu ljudi izvan Nemačke.

Zašto su milione ljudi koji nikada nisu videli, a ni čuli za muzej, zaintrigirali detalji njegove pljačke? Da li zato što ih je potresla krađa dragulja ili im se priča učinilia zgodnom za preko potrebni beg od, inače, zastrašujuće stvarnosti naših života?

Šta se dogodilo? Očigledno pošto su zapalili postrojenje za distribuciju električne energije i deaktivirali alarmni sistem, lopovi su razbili prozor i probili se kroz ogradu, a potom ušli u sobu sa draguljima. Za nekoliko minuta, pljačkaši su se „ukrasili“ sa oko 100 komada nakita iz 18. veka, uključujući i dijamante i drago kamenje iz originalne kolekcije osnivača muzeja. Zvaničnici kažu da je vrednost ukradenih dragulja nemerljiva, a prema nezvaničnim podacima, ona iznosi oko milijardu dolara.

Širom Saksonije, savezne države u Nemačkoj, čiji je glavni grad Drezden, ljudi su slomljeni. „Saksonci su opljačkani“, napisao je na Tviteru saksonski predsednik.

Policija je pošla u potragu za lopovima, ali CNN navodi da su pronađeni samo delovi zapaljenog automobila marke „Audi“ za koji se pretpostavlja da su ga vozili begunci.

Nemačke vlasti kažu da je to bila najveća pljačka umetnina od Drugog svetskog rata. Lokalni zvaničnici obeštetili su gubitke, a muzejski službenici su se potrudili da objasne zašto blago nije bilo osigurano.

Ono je bilo prilično izraženo u pozlaćenom i ukrašenom svodu. Na mestu koje ne se nalazi na prelasku stare istorije i moderne geopolitike, muzejska palata bila je mesto bezbrojnih okupljanja na najvišem nivou. Kancelarka Angela Merkel i tadašnji predsednik SAD Barak Obama sedeli su u trezoru 2009. godine prilikom bilateralnih razgovora. Holandska kraljica Beatrik obišla ga je 2011. godine, a ruski predsednik Vladimir Putin se 2006. godine na tom mestu susreo sa Merkelovom.

CNN piše da je priča pogodna za „dramatizaciju“ s obzirom na to da „glavnu ulogu“ u njoj za sada imaju „antiheroji“, oni koji su „prekršili pravila“. CNN navodi i da se „antiheroji“, u slučaju da izbegnu suočavanje sa zakonom, sigurno sučavaju sa „teškim putem“.

Novinarka CNN podseća da je pre mnogo godina, dok je bila na zadatku u Brazilu, srela jednog takvog „antiheroja“. Ime mu je Roni Bigs, a bio je poznat po svojoj ulozi o odvažnoj pljački koja je postala poznata kao „Great Train Robbery“, nakon što je po njoj snimljen film sa tim nazivom. Godine 1963, grupa prestupnika zaustavila je voz „Royal Mail“ i iz njega pobegla sa 2,6 miliona funti, što je tada bilo ogromno bogatstvo.

Bigs je uhapšen i osuđen na 30 godina zatvora. Ali, pobegao je i otišao u Pariz gde je izvršio estetske operacije i potom se odselio u Australiju, gde je živeo. Kasnije je pobegao i u Brazil.

Kada je ostario i razboleo se, a njegovo bogatstvo slabilo, vratio se kući i otišao u zatvor. Preminuo je nedugo pošto je dobio uslovnu kaznu zatvora. Luk njegovog života bio je previše neverovatan, piše novinarka CNN, da bi bio izmišljen.

Za ljude iz Drezdena, Saksonije, Nemačke, za ljubitelje umetnosti i muzejske stručnjake, krađa je težak gubitak. Gubitak je za zajedničko globalno nasleđe, ukoliko pljačkaši unovče njegovu vrednost.

Za ostatak sveta, pljačka u Drezdenu je daleka priča o ludoj hrabrosti. Priča o avanturama i lovu na bogatstvo. Zvuči, izgleda i deluje kao da nije stvarna, nešto poput fikcije, televizije… Kao šansa da se pobegne od stvarnosti.