Promašio sam godinu njegove smrti u emisiji. Zapravo koliko je prošlo od tada. Od smrti Milana Mladenovića. Pa sam dobio poruke u kojima su me ispravili, pa sam dobio druge poruke u kojima su rekli da to nema veze i da sam lepo pričao o Milanu.
Pogrešio sam za dve godine. Ali to sa godinama je uvek ludo. Recimo, sa tim spomen-pločama. Provodio si život uz spomen-ploče na kojima je bio ugraviran biografski podatak osobe koja je, za tebe, bila junak daleke prošlosti. Te spomen-ploče koje se nalaze na zidovima zgrada i na kojima se kaže da je taj živeo tada i tada baš u toj zgradi u kojoj je napisao to i to, ili je već uradio nešto značajno zbog čega mu i stavljaju ploču sa ugraviranim likom na fasadu objekta iz kojeg je stvarao i zadužio sve. Ti likovi su po prirodi tih spomen-ploča živeli u vremenu daleko od tvog ili ti se čini da je bar to bilo davno. Nušić, Andrić, ma razni naučnici, umetnici i pokoji političar. Bude tu i ideoloških zavrzlama sa ljudima koji su u doba stavljanja spomen-ploče određeni za besmrtnost.
CEO TEKST ČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 10. NOVEMBRA, DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA NSTORE.RS
SVI ČITAOCI NA POKLON DOBIJAJU MAGAZIN „ISTORIJA“
