Branko Cvejić ostavio je neizbrisiv trag na televizijskoj i pozorišnoj sceni, koju je zauvek napustio u svojoj 75. godini života. Uprkos tome što je ostao nešto prepoznatljiviji po svojim ulogama na malim ekranima, njegova prva ljubav bilo je pozorište u koje je išao i pre nego što je prohodao.
Njegov otac Žarko Cvejić bio je operski pevač i član Narodnog pozorišta, u koje su roditelji Branka, prema njegovim rečima, nosili još kao bebu.
„Kada sam prohodao šunjao sam se po katakombama ove kuće, od tavana do podruma. Inficirao sam se svim tim mirisima, od šminke do lepkova za bradu i brkove…“, rekao je Cvejić jednom prilikom za portal eKapija.
Mladost provedena u pozorištu obezbedila mu je veliki broj lepih uspomena. Jedna se međutim izdvaja od ostalih.
„Jedne večeri u garderobu mog oca ušli su Lorens Olivije i Vivijen Li. Imali su predstavu u Beogradu. Bilo je to sredinom pedesetih. Imao sam tada samo desetak godina. Sećam se svakog detalja. Neverovatni ljudi su u ta vremena dolazili u Beograd. Ima toga i sad, ali ne ovog kalibra“, rekao je Cvejić.
Uloga Baneta Bumbara u seriji „Grlom u jagode“ ga je proslavila, ali nadimak je zapravo nosio i ranije.
„Tako me nazvao čuveni reditelj, arhitekta, osnivač Jugoslovenskog dramskog pozorišta i dugogodišnji upravnik Bojan Stupica, kad sam, još kao student, došao u pozorište. A taj nadimak sam, svojom voljom, uz saglasnost Srđana Karanovića, zadržao i u seriji Grlom u jagode“.
Prvu ulogu odigrao je dok je bio srednjoškolac, a u narednih više od pola veka bilo ih je preko stotinu. Početkom godine je za „TV novosti“ povodom druge sezone serije „Junaci našeg doba“ rekao da je zadovoljan svime što je uradio u životu.
„I u glumi i u životu, napravio sam pun krug“, rekao je Cvejić tom prilikom.
Tagovi
