„Po Konu ispada da je Srbija zbog epidemije izgubila preko 2.500 svojih žitelja…“

Manipulacija preminulima, uporediva sa gogoljevskom trgovinom mrtvim dušama, bila je jedan od razloga gubljenja poverenja u Krizni štab, ocenio je epidemiolog prof dr. Zoran Radovanović.

On je u tekstu za Danas, koji je preneo i na svojoj Fejsbuk stranici, uočio da su ovih dana usledile i dve šokantne izjave Predraga Kona. Prenosimo tekst:

„U savremenom svetu se zaslužena pažnja posvećuje uzrocima smrti, razlikama u strukturi umiranja između pojedinih populacija i razlozima koje bi mogle da ih objasne. Zbog kvalitetnog sagledavanja stvarnih uzroka umiranja i omogućavanja smislenih poređenja stvorena su detaljna uputstva za beleženje i klasifikovanje ovih vitalnih događaja.

Ključan pojam predstavlja osnovni uzrok smrti. To je bolest ili povreda odgovorna za sled događaja koji su doveli do smrtnog ishoda. Zvuči jednostavno, ali u vreme kada se približava svom kraju najveći broj ljudi ima više dijagnoza, a odnosi između njih su složeni. Zato se, pored osnovnog, evidentiraju neposredni i prethodni uzrok smrti, kao i druga značajna stanja, bolesti i povrede koje su doprinele fatalnom ishodu. U rutinskoj statistici velike većine zemalja obrađuje se i prikazuje jedino osnovni uzrok smrti, a ostali navedeni pokazatelji uglavnom služe kao pomoć da se dijagnoze dovedu u logičan redosled i da se izdvoji suštinska među njima.

Tako se u uputstvima za popunjavanje potvrde o smrti navodi, recimo, da je neposredni uzrok smrti upala trbušne maramice, da je prethodni uzrok pucanje crevnog zida, a da je osnovni uzrok – trbušni tifus. Uz to može da se doda, na primer, da je preminula osoba imala povišen pritisak i šećernu bolest. U statističkom godišnjaku pojaviće se samo dijagnoza trbušnog tifusa, što najtačnije i bez dijagnostičkog šarenila odražava stvarno stanje. Na kraju potvrde nadležni lekar je dužan da overi tačnost unetih podataka svojim potpisom, faksimilom i pečatom zdravstvene ustanove u kojoj radi. Ova zakonska obaveza se poslednjih meseci često ignoriše, pa na potvrdama o smrti stoji samo „kovid tim“. Porodice žrtava ove pandemije strahuju da im takav dokument onemogućuje ostvarivanje prava u eventualnom sudskom postupku.

Kada se pojavio, kovid 19 je dobio svoju šifru: U07.1 ako je potvrđeno prisustvo virusa i U07.2 ukoliko je izostala virusološka dijagnoza. U potonjem slučaju na osnovu kliničko-epidemioloških kriterijuma razlikuju se verovatni i sumnjivi kovid 19. Prema kriterijumima Svetske zdravstvene organizacije sve ove varijante treba da se podvedu pod smrt od kovida 19, osim ukoliko nije prisutan neki jasan alternativni uzrok smrti.

Kopredsednik Kriznog štaba A. Vučić galantno je odlučio da će Srbija žrtvama kovida 19 smatrati sve osobe zaražene novim virusom korona, uključujući i sumnju na ovu zarazu, ma koji uzrok doveo do smrti. Predsednica Vlade, kao njegov pandan na čelu drugog krila Kriznog štaba, formalno se držala stava Svetske zdravstvene organizacije, opravdano praveći izuzetak ukoliko bolesnika na putu za kovid bolnicu pregazi kamion, ali je njenu tvrdnju učinio apsurdnim pokušaj branjenja nebranjivog. Naime, poruka je bila da u Srbiji nekada više od tri četvrtine PCR pozitivnih osoba strada pod točkovima gabaritnih vozila dok traži spas žureći ka bolnici.

Upravo ta manipulacija preminulima, uporediva sa gogoljevskom trgovinom mrtvim dušama, bila je jedan od razloga gubljenja poverenja u Krizni štab. Ovih dana usledile su i dve šokantne izjave P. Kona. Prva je priznanje da su odluke donošene bez poznavanja epidemiološke situacije, jer su članovima Kriznog štaba, ma koliko zapanjujuće to zvučalo, sumarne brojke o broju obolelih i umrlih davane na cedulji pred sam dolazak na konferenciju za štampu. S tim u vezi je njegova druga izjava: budući da je bio lišen informacija, a ne želeći da figurira u lutkarskoj predstavi, on je rešio da sam prikupi podatke bar za Beograd.

Tako je izbrojao 210 preminulih od kovida 19 na području grada od marta do kraja maja, a dopustio je da bi toj sumi moglo da se doda „29 smrtnih ishoda od virusnih pneumonija, kojih prethodnih godina nije bilo“. Mada smatra da tako „demantuje one koji su uvereni da se radilo o daleko većem broju smrti“, iz narednih pasusa videćemo da on ustvari prevazilazi njihove slutnje o 2000 umrlih u celom periodu.

Dr Kon opovrgava Krizni štab i Institut „Batut“ koji tvrde da su u celoj Srbiji do 1. juna od kovida 19 preminule 244 osobe, dakle otprilike koliko je on žrtava izbrojao samo u Beogradu. Tako se približava vrlo konzervativnoj BIRN-ovoj proceni o 388 skrivenih pokojnika, čime se dolazi do 632 žrtve u celoj zemlji.

Mora se imati u vidu da je drugi talas epidemije u Srbiji (jun-septembar) i po obolevanju i po umiranju bio dvostruko masovniji od prvog (mart-maj). Sledstveno, u Beogradu je kovid 19 odneo do sada preko 700 života (239 + 2 x 239 = 717), a imajući u vidu odnos populacije glavnog grada i cele zemlje, po Konu ispada da je Srbija zbog epidemije izgubila preko 2500 svojih žitelja.

Ostaje još jedna važna pojedinost. Predstavnici vlasti se pozivaju na potvrde o smrti koje treba da pokažu „celu istinu“. To bi važilo za sredine u kojima se pošteno pristupa šifrovanju. Nažalost, jedan od razloga pobune oko 3000 lekara je ogorčenost što su im načelnici menjali već upisane dijagnoze (otuda onaj bezlični potpis: kovid tim). Pojedini savesni doktori su snimili celokupnu dokumentaciju, uključujući svoje i naknadno „frizirane“ uzroke smrti. To će pomoći da se pre ili kasnije bar neki direktori bolnica i načelnici odeljenja suoče sa bolnom istinom da su počinioci krivičnih dela.“