Gert Vilders i njegova na izborima u Holandiji pobednička krajnje desničarska PVV stranka su protiv ulaska novih članica u Evropsku uniju, posebno Ukrajine za koju traže ukidanje pomoći EU, a ozbiljno razmatraju i referendum o izlasku Holandije iz članstva Unije.
Na ove činjenice ukazuju mediji i analitičari u EU uz zaključak da dolazak na vlast Vildersa, velikog protivnika imigracije, posebno iz islamskih zemalja, i zagovornika zatvaranja granica i vraćanja Holandiji finansijskih i drugih bitnih nadležnosti Unije, znači da će to i u samoj EU izazvati neminovne potrese i neslaganja.
Otud se ocenjuje da će već susret vođa Unije polovinom decembra biti buran jer bi EU trebalo da odluči i o pokretanju pregovora o članstvu s Ukrajinom i Moldovom, što naročito odbijaju i Mađarska i Slovačka, koje, štaviše, traže i obustavu vojno-ekonomske podrške Kijevu.
Evropski zvaničnici u Briselu su sa zabrinutošchu ocenili da će dolazak u Holandiji na vlast stranke PVV, koja doduše tek treba da nađe koalicione partnere za vladu, samo odmogući onim vladama i ustanovama Unije koje nastoje da i dalje većinom odbojno stanovništvo prema ulasku u članstvo novih zemalja, ubede da to donosi i koristi, boljitak samoj EU.
Sve snažnije krajnje desničarske stranke širom EU su pozdravile Vildersovu pobedu na izborima u Holandiji, petoj po snazi privredi u EU, kao znak i poruku evropskih gradjana da celokupnu politiku Unije treba okrenuti potrebama i htenjima samih građana.
Vilders je, prema analizama, iznenađujuće moćno osvojio najveći broj poslanika u parlamentu zato što je, pored zaustavljanja masovne imigracije, insistirao na slamanju rasta cena i životnih troškova, naglog poskupljenja stanarina i cena stanova, što je sve izazvalo veliko nezadovoljstvo građana.
A poruka izglednog novog holandskog premijera je bila i da je „Evropska unija institucija koja prisvaja sve više ovlašćenja, grabi novac poreskih obveznika i nameche nam svoje diktate“.
To je jako godilo uhu izrazito desniccarskih partija ssirom EU koje traže povratak vlasti sa ravni Unije na nacionalne institucije, pa i ukidanje evra i ponovno uvodjenje nacionalnih valuta.
U tome su vrlo glasni i Vilders, a i čelnica francuske krajnje desnice Marin Lepen… dok sve moćnija nemačka izrazito desnicčarska stranka „AfD“ poručuje da je „jasno da cela Evropa želi politički zaokret“.
Na plodno tle padaju i Vildersove poruke da Holandija ne može nastaviti da i dalje mnogo više uplaćuje u budžet EU nego što se iz evropskih kasa pare vraćaju u Holandiju.
To se poklapa i s oštrim kritikama ekstremno desnih, ali i nekih političkih krugova bližih centru unutar EU, da bi ulazak Ukrajine, uz to jako siromašne države u ratu, znaccio da bi se svi fondovi EU za poljoprivredu i pomoch nerazvijenim oblastima jednostavno prelili u Ukrajinu.
Mađarski premijer Viktor Orban preti da će blokirati odlučivanje na samitu Unije polovinom decembra ako evropska 27-orica hitno ne preispitaju situaciju i odnose s Ukrajinom, koja se nemoćno vojno zagbilila u rat čiji se kraj i ciljevi ne vide.
Vilders takodje navodi da novac i vojnu opremu treba rezervisati za sopstvene oružane snage Holandije.
Italijanska premijerka Djorđa Meloni je nehotice priznala da se jedinstvo oko Ukrajine unutar Unije raspada, rekavssi da su svi „veoma umorni“ i da se „bliži čas ka će svi shvatiti da nam je potreban izlaz“ iz rata s Rusijom.
Naizgled iznenadjujucha upozorenja stižu i od liberalno-demokratskih krugova, pa tako ugledni nemački analitičar Volfgang Munšau predočava da „EU u ovom času ne sme da širi svoja ovlašćenja i teži da bude geopolitički igrac što svakako nije“.
Munšau na svom portalu „Jurointelidžens“ ukazuje da Unija mora se usredsredi na ono što može, a to je jačanje ekonomsko-monetarne unije i jedinstvenog tržišta.
„Ponuda Ukrajini i Moldovi da“, upozorava on, „krenu u pregovore o članstvu s EU je nečasna… bar sve dok se sama Unija ne usaglasi o dubokim reformama“.
Tagovi
