Iako po svom karakteru integrativni, život i delo velikog pisca Danila Kiša, trideset godina posle njegove smrti, podelili su javnost. Na jednoj strani, gradska vlast u Subotici, kako se to ističe, jednoglasno je i bez rasprave usvojila predlog gradonačelnika Bogdana Labana da se Kiš posthumno proglasi počasnim građaninom Subotice; na drugoj strani, teatrolog, pravna naslednica i zaštitnica autorskih prava Danila Kiša i njegova nekadašnja supruga Mirjana Miočinović bespogovorno zahteva od gradonačelnika Labana da tu odluku povuče.
„Smatram, s pozicija sopstvenih uverenja, da Vi, gospodine Gradonačelniče i Vaš skupštinski sastav ne zadovoljavate nijedan kriterij na kojem se zasniva pravo odlučivanja o stvarima koje su plod dara i čestitosti. Vi ste, u svojoj ukupnosti, nepomirljiva suprotnost svega što predstavlja Danilo Kiš svojim delom i svojim životom“, navela je Mirjana Miočinović, čije je otvoreno pismo podržalo više od 160 javnih ličnosti, predstavnici kulturne i intelektualne javnosti.
Jedna od njih, profesorka Fakulteta dramskih umetnosti Milena Dragićević Šešić smatra da je postupak gradonačelnika Labana i subotičke vlasti neprihvatljiv način prikupljanja nezasluženih političkih poena.
„Gradonačelnik Subotice nijednim svojim stavom i delovanjem nije učinio da se jaz, koji postoji među različitim etničkim grupama unutar Vojvodine, smanji. Naprotiv. Mislim da zaista nije u redu da sada nacionalisti srbuju sa čovekom koji je napisao čuveno delo ‘Apatrid’. Trebalo bi zaustaviti tu vrstu mogućnosti da sopstveno nedelo pokrivate velikim delom nekih ljudi. Ne želimo, u ovom slučaju, da dozvolimo ‘transfer ugleda’ sa jednog velikog književnika na jednog veoma malog i, nadamo se, kratkotrajnog gradonačelnika“, kaže ona i dodaje da je te vrste zloupotrebe bilo isuviše u ovoj kulturi.
Subotica je, kaže predsednik Skupštine grada Tivadar Bunaford, samo htela da ispravi nepravdu, ističući da se gradonačelnik Laban nije rukovodio ličnim, već javnim interesom.
„Ova odluka dolazi od vlasti koja je zatvarala katedru na kojoj je Danilo Kiš bio prvi diplomirani student, od ljudi istog mentalnog sklopa, onih koji su cenzurisali i koji i danas cenzurišu. A sada se zaklanjaju osobom otvorena duha kakav je bio Kiš – celim svojim bićem protiv populizma i totalitarizma“, kaže Milena Dragićević Šešić.
Može li se, ipak, zvanje počasnog građanina razdvojiti od konkretne vlasti koje ga dodeljuje, pitanje je na koje književnik Muharem Bazdulj odgovara: „Ne, uvek je stanovita poruka – koja vlast i koja epoha kome odaje počast.“
„Ima nešto indikativno u tome da sadašnja vlast u Subotici zakita svoju epohu simboličkim kapitalom Danila Kiša, ali i istovremeno, ovo nam govori da neke prethodne vlasti, koje su u simboličkom smislu pre mogle da se naslone na taj kapital, to nisu uradile. A logično je da se Subotica, koja ima dva pisca koja su ušla u istoriju evropske i svetske književnosti, Danila Kiša i Deža Kostolanjija, nasloni na tu baštinu“, kaže Bazdulj.
Tragovi svesti o značaju i veličini Danila Kiša u Subotici, ipak, postoje – bista sa njegovim likom, gradska knjižara sa njegovim imenom, omladinska fondacija, a donedavno i festival „Kišobran“ koji je ugašen.
„Počasno građanstvo je pogrešan način na koji bi sada trebalo odati počast Kišu“, kaže Bazdulj. „Nikada nisam čuo da neko dodeljuje takvo zvanje nekom pokojniku, ono se dodeljuje za života. Ovo je, takođe, ilustracija jednog apsurda i posvađanosti te strukture koja vlada Suboticom sa najbanalnijim građanskim običajima. Jedino časno bi u ovom trenutku bilo da gradske vlasti u Subotici usvoje ono što je Mirjana Miočinović u pismu i napisala.“
Gradonačelnik Subotice Bogdan Laban saopštio je da će se rado odazvati pozivu suda kako bi odbrani svoj predlog.
“Sa žaljenjem konstatujem da je u ovom trenutku izgleda bitnije ko će se odužiti jednom velikanu, nego da se istorijska nepravda ispravi“, naveo je on.