Glumica i autorka filma „Zaceli me“ Danijela Štajnfeld u intervjuu za Danas vođenom neposredno nakon specijalne projekcije njenog dokumentarca na završnoj večeri 27. Festivala evropskog filma Palić, je govorila sa kojim se unutrašnjim problemima se suočavaju žrtve silovanja i da je ona nije mogla da spava, priča, jede, da je dobijala napade panike i na kraju-planirala samoubistvo.
„To što se izgubi kada pretrpite seksualno zlostavljanje ostaje unutra. Te rane su nevidljive, ali su aktivne. Zbog njih izgubite veru u sebe i u druge. Nepoverenje je jedna od najvećih boli zato što, ako smo mi verovali našem društvu, našoj školi, našim roditeljima, mestu zaposlenja, da svi oni garantuju da smo u bezbednoj okolini, a baš tu vam se desi nešto najnebezbednije, onda se mozak pita: Ako je to istina, gde sam ja još bezbedna? Pitate se ko sve može da zloupotrebi vaše poverenje, da ugrozi vašu sigurnost, s kim uopšte smete da budete bliski. Kod većine nas koji smo preživeli seksualno zlostavljanje je razoreno poverenje i zbog toga je podrška okoline presudna – da se nađe put i objasni žrtvi da je na sigurnom, da joj se kaže: „Na sigurnom si, možeš nam verovati.“
Kaže da kad je otišla u Ameriku, bila je u fazonu – niko ne mora to da zna, zašto bih ja o tome razgovarala.
„To je moja prošlost, ja sad krećem od nule – zdrava sam, prava, mogu sve. Niko ne mora da zna da sam u stvari mrtva iznutra, da je moje dostojanstvo zbrisano. Međutim, onda su počeli problemi – nisam mogla da spavam, da pričam, da jedem, počela sam da dobijam napade panike“, ispričala je.
U filmu postoji deo u kome govori da je razmišljala o samoubistvu. Na pitanje koliko je osobi posle tako pretrpljenog košmara potrebno snage i hrabrosti da se otrgne od pomisli na suicid i nastavi život, ona kaže:
„Kad sam jedanput progovorila, onda sam morala da nastavim. Govorila sam o tome polako prijateljima, ali nikako nisam mogla da kažem reč silovanje. To mi je bilo najstrašnije. Mogla sam sve da opišem, ali nikako nisam mogla da prisvojim tu reč i da se to meni desilo. Prošle su godine da bih došla do toga. Dugo nisam htela da se nosim sa tim jer kad to odjedanput kažete vi i dalje nemate rešenja, ne znate šta i kako dalje, da li ćete ikada ponovo biti dobro. Mnogima i ne bude bolje. Meni je recimo isprva bilo sve gore i gore. Počela sam da se od svega distanciram, od Srbije, od svoje porodice, htela sam da odem u Los Anđeles, gde me niko ne zna, polako sam počela da planiram svoje samoubistvo“, rekla je Danijela Štajnfeld.
„Pošto je pronađena moja oproštajna poruka, neko je pozvao policiju. O tome su ubrzo saznali moji prijatelji u Njujorku i uradili su sve što mogu da me vrate nazad. To je bilo jako teško. Prvo zato što nisu navikli na mene takvu jer me znaju kao osobu punu životne energije. Sada su bili zabrinuti jer su znali da nisam bezbedna za samu sebe. Kad su me vratili u Njujork, počela sam da živim zajedno sa svojim najbližim prijateljima. Od njih sam imala svu podršku. Oni su me slušali, a to je važno jer ste vi stalno u nekom psihološkom haosu, a nemate rešenje kako odatle da se iskobeljate. Vaše telo i duša žele napolje, a ne mogu. Jedno vreme sam samo izlazila, dok bih u drugom periodu pokušala da se zatvorim na mesec dana i ne izlazim nigde. Za sve to vreme prijatelji su bili uz mene, pružali mi podršku, nisu mi sudili. I, to mi je najviše značilo – razumevanje, što su me ostavili na miru da bolujem kako god ja hoću“, ispričala je glumica.
***
Telefonski broj Nacionalne SOS linije za prevenciju samoubistva u Klinici za psihijatrijske bolesti “Dr Laza Lazarević” je 011/7777-000 i mogu se javiti oni koji pomišljaju na samoubistvo ili njihove porodice, a sa njima će razgovarati psihijatri, psiholozi i socijalni radnici.
Tagovi
