Počelo rušenje „piramide“: Gradili je Nemci, tu se čuvalo oružje, jedno vreme je bila i kafana, a onda su došli i beskućnici

Betonska građevina nalik piramidi naspram Palate pravde i u prostoru nekadašnje Železničke stanice sagrađena još u vreme Drugog svetskog rata polako odlazi u prošlost. Počelo je rušenje ovog zdanja, odnosno bunkera koji su još Nemci zidali, piše Politika.

Pre toga, radnici koji uređuju prostor sadašnjeg „Beograda na vodi” uklonili su objekte koji su se našli u njegovoj blizini.

Rušenje obavljaju bageri, ali će posao morati da se radi oprezno jer se objekat nalazi tik uz prometnu Savsku ulicu. Iako je u svetu praksa da se objekti sličnog tipa sačuvaju i pretvaraju u muzejske i umetničke prostore, kod nas se to nije dogodilo.

„Objekat ne pripada kulturnom nasleđu. Ostatak je vojnih, ratnih objekata i prema proceni stručnjaka nema istorijsku vrednost. Zbog toga je i zaključeno da ne postoji razlog da bude sačuvan“, rekao je Marko Stojčić, gradski urbanista.

Bunker je sagrađen između 1941. i 1942. godine. Kako je pre nekoliko meseci, kada su se pojavile prve naznake da će objekat biti srušen, rekao dr Vidoje Golubović, hroničar Beograda, građen je specifičnom tehnikom sa kosim zidovima. To je rađeno iz praktičnih razloga, kako u slučaju bombardovanja bombe ne bi udarale direktno u objekat nego bi samo skliznule sa njega.

Nemci su u gradu izgradili veći broj bunkera. Oni su bili različitih oblika. U Savskom amfiteatru nalazila su se četiri, nalik ovom prekoputa suda. Od četiri bunkera do današnjih vremena „preživela” su bila samo dva, ali je jedan objekat koji se nalazio bliže Savi uklonjen gotovo odmah po početku izgradnje „Beograda na vodi”. On je bio i manjeg gabarita. Sada je na redu i poslednji bunker na ovom prostoru.

Ovaj objekat kraj Savske ulice imao je 80 kvadrata korisnog prostora. Zidovi su mu u osnovi bili debeli tri metra. Visina unutar objekta 2,20, a skloništa u srcu bunkera dugačka su 27 i 14 metara. U njemu su se krili vojnici Vermahta u vreme savezničkog bombardovanja. Tu je, kažu poznavaoci, moglo da se smesti i 50 vojnika.

Godinama posle rata ovaj prostor bio je skladište, jedno vreme kafanica u kojoj su se okupljali železničari, a potom i mesto gde su se krili sakupljači sekundarnih sirovina i beskućnici.

Na prostoru od Čukarice do Zvezdare do sada je otkriveno 27 ukopanih bunkera koje su Nemci za vreme Drugog svetskog rata gradili da u njima čuvaju oružje i protivavionsku municiju.