Evropske vođe okupljene na samitu Saveta Evrope u Rejkjaviku na Islandu fokusirane su na usvajanje mere kako bi Rusija odgovarala za invaziju na Ukrajinu, a trebalo bi i da odobre sistem koji će odrediti koliku tačnu odštetu Moskva mora da plati za obnovu napadnute zemlje, kako prenosi N1.
Savet Evrope, koji okuplja 46 zemalja, otvara večeras na Islandu svoj prvi samit u 18 godina.
Fokus skupa će biti pružanje pune podrške članici Ukrajini i osudi Rusije koja je izbačena iz organizacije zbog pokretanja rata protiv svog suseda.
„Napravićemo pravi prvi korak na našem putu nalaženja rešenja kako nadoknaditi zločine i štetu koje Rusija nanosi Ukrajini“, rekao je ukrajinski premijer Denis Šmihal.
Dok su gotovo sve evropske zemlje pružile vojnu pomoć ili primile izbeglice iz Ukrajine Savet Evrope je jedinstveno pozicioniran da koordinira pravnu i sudsku podršku.
„Kada mislimo o rekonstrukciji, jako je važan pravni element, imati registar štete da bi žrtve dobile pravdu“, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Mnoge evropske vođe došle su na Island rešene da pravno pritisnu Rusiju zbog njene invazije na Ukrajinu.
Do zaključenja samita sutra vođe hoće da imaju obrise sistema prema kome može da se traži odgovornost od Moskve za kasnije nadoknade žrtvama i omogući Ukrajini da počne ekonomski oporavka. Oni se nadaju da će SAD koje imaju status posmatrača na samitu takođe podržati inicijtivu.“Registar je samo jedan od više međunarodnih inicijativa uspostavljenih da osigura odgovornost za zločine nanete Ukrajini“, rekao je britanski premijer Riši Sunak.
Savet Evrope takođe hoće da se uspostavi mehanizam po kome Rusija može da odgovora za, kako se smatra, brojne zločine počinjene tokom invazije.
Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da razvojna banka Saveta Evrope treba da pokrene sredstva za izgradnju centara za mentalno zdravlje u Ukrajini zato što među stanovništvom ima brojnih trauma posle gotovo 15 meseci rata.
„Moramo se usmeriti na to unutar okvira rekonstrukcije“, rekao je Makron.
U Rejkjaviku diplomatija nastoji da bude kontrateža ruskoj vojnoj moći, a glavni govornici su Sunak, fon der Lajen, francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc.