Završen je i treći sastanak vlasti i opozicije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu gde se danas razgovaralo o medijskim uslovima u izbornim procesima.
Predsedništvo Saveza za Srbiju (SzS) saopštilo je danas da je donelo odluku da neće učestvovati na preostala dva okrugla stola koja se organizuju na Fakultetu političkih nauka, zato što, kako su ocenili, taj format sastanaka ne daje nikakve rezultate.
„Savez za Srbiju pokazao je odgovornost prema građanima na prethodnim okruglim stolovima, insistirajući na 42 preporuke Stručnog tima protesta ‘Jedan od pet miliona’, ali predstavnici vlasti nisu pokazali ni najmanju spremnost da bilo šta od toga ispune“, navodi se u saopštenju.
Zašto je deo Saveza za Srbiju napustio sastanak
Deo opozicije okupljene oko Saveza za Srbiju napustio je sastanak pošto su, kako su rekli, predstavnici vlasti banalizovali diskusiju.
Potpredsedik Narodne stranke Miroslav Aleksić je najavio da će predložiti da Narodna stranka dalje ne učestvuje u dijalozima o izbornim uslovima i da donese odluku o bojkotu izbora.
“Predstavnici vlasti banalizovali su dalje učešće u dijalozima. Pokazali da nemaju apsolutno nikakvu želju da bilo šta promene u medijskoj sferi. Njima odgovara ovakvo stanje”, konstatovao je Aleksić.
I predsednik Dveri Boško Obradović izjavio je, po napuštanju sastanka, da će iduće nedelje, na sednici Predsedništva Dveri, predložoti da usvoje odluku o bojkotu predstojećih izbora.
Na sastanku su ostali predsedavajući Saveza za Srbiju Nebojša Zelenović i predsednik Demokraske stranke Zoran Lutovac, jer su oni učestvovali na svim okruglim stolovima do sada, objasnio je Obradović.
Predsedavajući Saveza za Srbiju Nebojša Zelenović izjavio je posle trećeg okruglog stola o izbornim uslovima na FPN-u, da vlast ima rok do 15. septembra da se u Skupštini izabere novi sastav REM-a, ili će u suprotnom SzS bojkotovati predstojeće izbore.
Ukoliko bi se izabrao novi sastav REM-a, vlast bi, prema oceni predsedavajućeg SzS, prešla sa reči na delo i otvorila vrata za dalje razgovore o preporukama stručnog tima “1 od 5 miliona”.
Zelenović je zahvalio organizatorima okruglih stolova o izbornim uslovima, ali je ocenio ovaj format sastanaka ne daje rezultate, jer se vlast u pretohne tri sesije nije pomerila ni za milimetar.
“Vreme je da se uđe u sledeću fazu, to se neće desiti ako vlast ne ispuni medijske zahteve”, kazao je on.
“SzS je izneo vrlo konkretan zahtev i tiče se političkog konsenzusa da se do 15. septembra izabere u Skupštini novi sastav REM-a. Ne da politički biramo, nego da se ispoštuju zakonski uslovi. Očekujem to rešenje, ako to nemamo, ulazimo u bojkot”, poručio je Zelenović.
Vesić o REM-u i medijima
Predstavnik Srpske napredne stranke Goran Vesić rekao je, posle trećeg okrugog stola o izbornim uslovima da nezavisne institucije, poput REM-a i RTS-a nisu bili tema današnjeg sastanka, te da sastav REM-a može da se menja samo po zakonu, a ne „hajudčki“.
Vesić je istakao da današnji razgovor nije bio razgovor o medijima, već o zastupljenosti političkih stranaka u medijima u vreme političke kampanje.
SNS, prema njegovim rečima, neće pristati na to da zahtev opozicije bude da se zabrani Aleksandru Vučiću da se bavi politikom, da se nezakonito menjaju članovi REM-a, i da opozicija na vlast dođe bez izbora.
Komentarišući zahtev Saveza za Srbiju da se do 15. septembra u Skupštini Srbije izabere novi sastav REM-a, Vesić je rekao da mu je drago što su političke partije okupljene u toj grupaciji posle 10 meseci shvatile da je parlament mesto za rešavanje problema, ali da je nemoguće u parlamentu izvršiti promene u Savetu REM-a, ukoliko većina u samom Savetu prethodno ne glasa za razrešenje člana Saveta ili svih članova Saveta, jer su prekršili zakon.
„Po zakonu je vrlo jasno, da bi se razrešio član REM-a neophodno je da Savet REM-a donese odluku da je član prekršio zakon i tek onda poslanici biraju novog“, rekao je Vesić, ističući da SNS nema ništa protiv toga da se izaberu članovi na upražnjena mesta u Savetu REM-a.
Predstavnik SNS-a dodao je i da su od 42 preporuke stručnog tima „1 od 5 miliona“ čije je ispunjavanje tražio SzS, ostali samo zahtevi koji se odnose na REM i RTS koji, kako je ocenio, Draganu Đilasu, jednom od lidera SzS, omogućavaju da pravi pare.
Vesić je kazao i da je predsednik Nove stranke Zoran Živković predložio da se usvoji obavezujuće uputstvo za urednike medija kako da se ponašaju, ističući da se SNS nikada neće mešati u rad medija koji imaju pravo na svoju uređivačku politiku.
On je izneo i zamerke na račun predloga opozicije i pojedinih NVO u vezi sa ograničenjima tzv. funkcionerske kampanje, ocenjujući da iza toga stoji namera da se ne samo predsedniku Aleksandru Vučiću, već i svim funkcionerima, zabrani da se u toku kampanje bave svojim poslom.
Vesić je poručio da je SNS stranka dijaloga i da će nastaviti da učestvuje na okruglim stolovima, ukoliko joj organizatori upute poziv, te da se nada da će deo opozicije ove sastanke razumeti kao mogućnost da se razgovara o izbornim uslovima, a ne da se oni koriste za samopromociju.
Sve odluke moraju na kraju da se donesu isključivo u državnim institucijama, rekao je Vesić koji je podsetio i da je set medijskih zakona usvojen 2014. godine, uz saglasnost svih medijskih udruženja, ali da i oni mogu da budu promenjenu ukoliko su se u međuvremenu promenile okolnosti.
Kako je počeo sastanak
Za razliku od prethodnih okruglih stolova, današnji je, na početku, bio otvoren za javnost.
Uvodničari trećeg sastanka dijaloga vlasti i opozicije, pod okriljem Fondacije za otvoreno društvo i Fakulteta političkih nauka, posebno su istakli problem funkcionisanja REM, potrebu objavljivanja cenovnika za političko oglašavanje, dok su predstavnici medija konstatovali da je reč o „šminkanju medija pred izbore“, preneo je N1.
Predstavnici nevladinog sektora i novinarskih udruženja izneli preporuke i probleme u vezi sa postojećim medijskim uslovima.
CeSID
Bojan Klačar iz CeSID-a predložio je šest mera koje bi mogle da se sprovedu do izbora bez promene zakona i četiri mere koje bi tražile zakonsku intervenciju.
Klačar je rekao da je prva mera formiranje Nadzornog odbora Skupštine Srbije, potom da se sprovede koherentan i celovit monitoring medija, da se cenovnici političkog oglašavanja učine javnim, što osim medijskih aktera traži i uključivanje Agencije za borbu protiv korpucije i pokretanje procedure kandidovanja novih članova REM, jer funkcioniše u krnjem sastavu sa šest od devet članova.
Sledeća preporuka je da se definišu kratki i jasni rokovi u statutu REM za odlučivanje po prijavama i da REM jednom u 15 dana obaveštava javnost kako je postupio po prijavama, rekao je Klačar i dodao da je šesta mera da se donese novi Pravilnik o pružaocima medijskih usluga.
„Verujemo da bi bilo dobro da se uvede sankcija za medije koji prekrše izbornu tišinu i da se otvori pitanje skraćivanja perioda izborne tišine“, rekao je Klačar.
Klačar je rekao i da bi bilo dobro da se u novim medijskim zakonima jasno definiše da REM ima obavezu da sprovodi monitoring medija tokom izborne kampanje, kao i da se promeni zakon o političkom oglašavanju.
Transparentnost Srbija
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija rekao je da su predstavljena 22 problema sa rešenjima, podeljena u četiri tematske celine.
„Nemamo nijedan državni organ koji je nadležan da prati ravnomernu zastupljenost u medijima, štampanim i onlajn“, rekao je Nenadić dodajući da je REM zadužen za elektronske medije.
„Imamo problem sa oglašavanjem u medijima, plaćenim i neplaćenim vidovima promocije“, rekao je Nenadić, navodeći kao primer direktne prenose stranačkih skupova i dodao da tu praksu treba zabraniti jer se ne može omogućiti za sve pod istim uslovima.
Nenadić je ukazao da postoji sistemski problem i kada je reč o cenama oglašavanja, a pre svega plaćanja, kao i pitanje državnog oglašavanja.
„Mora se nešto uraditi da podaci o monitoringu koje sprovodi REM budu dostupni javnosti“, rekao je Nenadić i dodao da se sada do njih ne može doći ni po zahtevu Poverenika.
CRTA
Raša Nedeljkov u ime organizacije CRTA rekao je da se najveći problemi tiču zloupotrebe javnih resursa i pristupa medijima.
On je naveo primer monitoringa televizija sa nacionalnom frekvencijom tokom beogradskih izbora gde je bio prisutan veliki disbalans u prikazivanju kandidata u vezi sa temom izbora u glavnom gradu, četiri prema jedan u korist vlasti.
Nedeljkov je tražio i da REM odlučuje o svakom prigovoru i da svoje odluke obrazloži i objavi.
Asocijacija medija
Stevan Ristić ispred Asocijacije medija ukazao je da nedeljnici nemaju pristup oglašivačima, navodeći kao primer nedeljnika Vreme gde su svi ugovori sa javnim preduzeća raskinuti.
Ristić je posebno pomenuo pitanje novinske agencije Tanjug, odnosno njegovo brisanje iz Registra medija, kao i da se sprovedu neophodni postupci u vezi sa listom Politika.
NUNS
Dragan Janjić je u ime NUNS-a rekao da postoji dug trend porasta pretnji novinarima i situacija u društvu da se napadi na novinare komentarišu zavisno od toga u kom mediji rade, odnosno da nema istog tretmana i odnosa.
„Ova žalosna situacija u medijima je proizvod dugoročnog trenda i neće biti rešena šminkanjem pred izbore, potrebne su krupnije i ozbiljnije promene“, rekao je Janjić.
„Naša poruka svima – gledajte da stvorite uslove u kojima će najširi slojevi stanovništa imate ravnomeran pristup informacijama, ravnopravan pristup“, istakao je Janjić.
Lokal pres
Stojan Marković iz Lokal presa rekao je da kao uvod u izbore 2020. godine vidi diskriminaciju medija po osnovu prosleđivanja informacija i dotoka novca, pritisak na uređivačku politiku, zabranu prisustvovanja konferencijama i izostanak poziva, kao i ubrzano raspisivanja konkursa za sufinansiranje medijskih sadržaja kao vid skrivenog finansiranja.
Treći po redu okrugli sto između predstavnika vlasti i opozicije počeo je na Fakultetu političkih nauka u 10 časova, a današnja tema sastanka su mediji.
Uvodni deo sastanka bio je otvoren za javnost.
Na sastanak su došli predstavnici Srpske napredne stranke Vladimir Đukanović, Vladimir Orlić i Goran Vesić i Žarko Obradović iz Socijalističke partije Srbije.
Opoziciju su predstavljali predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac, predsednik Zajedno za Srbiju i predsedavajući Saveza za Srbiju Nebojša Zelenović, predsednik pokreta Dveri Boško Obradović, potpredsednik Narodne stranke Miroslav Aleksić.
Sastanku su prisustvovali i lider Nove stranke Zoran Živković, Aleksandar Ivanović iz Socijaldemokratske stranke, Đorđo Žujović iz Liberalno-demokrtaske partije, Stefan Simić iz Pokreta slobodnih građana, Uroš Piper iz Demokratske stranke Srbije.
Savez za Srbiju predložio je ranije da učesnici potpišu dokument koji bi ih obavezao na promene u RTS-u i REM-u.
„Današnji sastanak se ne može nazvati konstruktivnim, naredni okrugli stolovi 5. i 9. septembra“
Izvršni direktor Fondacije za otvoreno društvo Milan Antonijević izjavio je da današnji okrugli sto ne može nazvati konstruktivnim.
Naredni sastanci će biti tek u septembru zbog predstojećih najavljenih poseta stranih zvaničnika Srbiji posle čega, kako je rekao, možemo videti šta možemo dobiti od političke volje za funkcionisanje REM-a i RTS i RTV.
„Ne znam koliko bih mogao da imam optimizma, iscrpljujuće je na ovakav način razgovarati. Dali smo sve kapacitete i energiju da pred učesnike stavimo određena pitanja. Videćemo koliko smo u tome uspeli“, rekao je Antonijević.
Po završetku današnjeg okruglog stola vlasti i opozicije, Antonijević je rekao da su sledeći sastanci planirani 5. i 9. septembra.
Naredna dva sastanka biće, kako je ranije najavljeno, posvećena biračkim spiskovima i izbornoj administraciji, kao i biračkim pravima građana.
Predrag m.
Dileme više nema, bojkot je jedino ispravno rešenje, jer je ova vlast došla i zajahali slobodne Srpske zemlje putem gradjanskog rata i ćoravim kutijama.