Globalizacija nije mrtva, ali na njenim novim mapama Kina neće zauzimati centralno mesto kao dosada. Narodna Republika neće više biti „planetarna fabrika“ i neće moći da drži u permanentnom šahu ekonomije SAD i EU. Kako Kina sve više tone u probleme, tako su sve očiglednije njena agresivna politika i hegemonska aspiracija da upravlja svetom i oblikuje ga po svojoj slici i prilici. To objašnjava veliki broj geopolitičkih inicijativa Pekinga širom planete.
Zapadni investitori sa mnogo pažnje gledaju na alternativna tržišta poput Indije, Vijetnama ili čak Meksika gde bi mogli da premeste svoju proizvodnju i aktivnosti, dok SAD i evropske zemlje već intenzivno rade na smanjivanju zavisnosti svojih ekonomija od kineske. Tome treba dodati i parcijalnu reindustrijalizaciju zapadnih zemalja, pogotovo u strateškim sektorima i u oblasti ekološke tranzicije. Uz to aktuelna administracija u Vašingtonu je obnovila i unapredila na azijskoj obali Pacifika sva savezništva koja je Donald Tramp doveo u pitanje. Tako da je jedna od retkih nada kineskog predsednika Si Đinpinga da preokrene postojeću tendenciju u svoju korist: povratak Donalda Trampa u Belu kuću.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE U PRODAJI NA SVIM KIOSCIMA, DIGITALNO IZDANJE NA NSTORE.RS OD ČETVRTKA, 14. SEPTEMBRA