Početak Mahomsove dinastije: Kanzas Siti Čifsi odbranili titulu

Kada su se nakon pobede Kanzas Siti Čifsa nad Baltimor Rejvensima u finalu Američke fudbalske konferencije na društvenim mrežama pojavile slike na kojima Patrik Mahoms, golišav do pojasa, proslavlja četvrti ulazak u Superboul i pred okupljenim saigračima drži motivacioni govor, iste te društvene mreže ubrzo su preplavili „mimovi“ u kojima verovatno i najboljeg kvoterbeka današnjice, zbog njegovog nazovi malo opuštenijeg stomaka i mlitavijih mišica, porede s braćom Mejning, Benom Rotlisbergerom, Tomom Brejdijem – legendarnim QB-ovima čija se tela nikada nisu uklapala u kalupe modernog profesionalnog atlete.

Referišući se upravo na to, tokom prošlonedeljne konferencije za štampu u Las Vegasu, gradu u kom je sinoć odigrano veliko NFL finale, jedan od novinara uputio je Mahomsu sledeće pitanje: „Da li biste radije imali six-pack ili osvojili još jedan Superboul?“

„Superboul, naravno“, odgovorio je Mahoms svojim kermitovskim glasom (eto još jednog mima), savršeno uštopovavši „foru“. „Zapravo, ja već imam six pack, samo se on krije ispod mog „dad body-a“. Potrebno je samo da se malo približiš i začkiljiš, i mislim da ćeš ga onda videti.“

A da bi se na Mahomsovim prstima video još jedan (ukupno treći) glomazni šljašteći prsten, kao i činjenica da je, uprkos tituli MVP-a sezone koja je otišla u ruke Lamara Džeksona, trenutno najbolji igrač američkog fudbala na svetu – za to nikakvo približavanje niti čkiljenje nije potrebno. To se vidi i iz aviona. I nije bitno to što je regularni deo sezone završio tek kao šesti kvoterbek po broju osvojenih jardi, osmi po broju kompletiranih tačdaun dodavanja, ili kao četvrti QB s najviše presečnih lopti, jer kada se na kraju svedu računi i podvuku crte, sve te brojke, decimale i procenti komotno se mogu okačiti mačku o rep. Lombardijev trofej ne dižu nikakve statistike niti cifre, taj uglačani san svakog igrača američkog fudbala ne mari za to što su Mahoms i Čifsi u obe od poslednje dve utakmice plej-ofa koje su prethodile finalu (i protiv Bilsa i protiv Rejvensa), pa čak o koncu i u njega, ulazili kao autsajderi, ne; trofej Superboula na kraju diže onaj koji u toj sudbonosnoj noći na teren istrči s više herca, koji nikakvim intersepšnima ili frljokama koje tokom utakmice baci, nikakvoj tenziji koju nabija neumitno curenje sekundi ne dozvoli da mu pomrse konce i zamagle svest o onome što zaista jeste.

Kanzas Siti Čifsi pobedili su San Francisko Fortinajnerse rezultatom 25:22. Nakon produžetka, tek drugog u istorji Superboula, završnice za infarkt, i nekoliko šansi u kojima je ekipa Kajla Šanahana, predvođena dvadesetčetvorogodišnjim Brokom Pardijem, skupo prodala kožu.

Iako je kroz čitavo prvo poluvreme ekipa Fortinajnersa delovala kao bolji protivnik, iako je ona bila ta koja je prva – nakon trik akcije u kojoj je Pardi loptu dodao do vajd resivera Žuana Dženingsa kako bi je ovaj potom poslao u endzonu, pravo u ruke Kristijana Mekefrija – postigla tačdaun i gotovo u potpunosti uspela da neutrališe Čifsovu ubojitu napadačku mašineriju oličenu u dvojcu Mahoms-Kelsi, San Francisko nikako nije mogao da prelomi. A nije da nije imao prilika.

Prva od njih – koja se na kraju ispostavila možda najkobnijom i najjeftinijom – bila je kada je nakon Dženingsovog tačdauna s početka poslednje četvrtine kikeru Fortinajnersa, Džejku Mudiju, izblokiran šut za ekstra poen, čime je njegova ekipa, umesto da ode na 17-13, ostala pri vođstvu od 3 poena prednosti, što je Čifsima ostavilo mogućnost da prostim fild golom poravnaju rezultat. Samo desetak minuta kasnije, nakon Mudijeve noge zadrhtala je i Pardijeva ruka, te je on na trećem daunu, u neposrednoj blizini Čifsove endzone i na oko dva minuta do kraja, bacio loš pas koji je protivnički linijaš lako izblokirao. Tako su Fortinajnersi, umesto sa nova četiri dauna i vremenom koje radi u njihovu korist (jer da su nekim slučejm uzeli prvi daun, sasvim je izvesno da bi Čifsima ostalo premalo vremena da u narednom drajvu učine bilo šta), morali da se zadovolje fild golom, ostavivši Mahomsu oko dva minuta na raspolaganju. Brzim pasovima i biranjem kratkih ruta Mahoms je svoju ekipu brzo uspeo da dovede do fild gol rejndža, nakon čega je kiker Čifsa utakmicu poslao u produžetak.

I sve bi to bilo okej da Fortinajnersi onda u „petoj“ četvrtini nisu napravili istu grešku. Ponovo su, pre svega zahvaljujući najboljem raning beku lige Kristijanu Mekefriju koji je trčao kao pomahnitao i raznosio Čifsove lajnbekere i secondary, stigli na nekih dvadesetak jardi od Čifsove endzone, i ponovo su zakazali kada je bilo najbitnije.
Na trećem daunu ofanzivna linija (koja je, treba napomenuti, tokom čitavog meča pravila veoma dobre džepove i protekciju i otvarala rupe svojim trkačima) je popustila, defanzivni endovi i lajnbekeri Čifsa silovito su se stuštili na Pardija i on je bio primoran da, kako zna i ume, izbaci loptu. Tako su Fortinajnersi, postigavši utešni fild gol, ponovo konce sudbine poslali u Mahomsove ruke. A to nikako ne želite da uradite.

Sedam minuta na raspolaganju, hladnokrvnost, smirenost, kratki pasovi i neisforsiranost, pa onda još i hrabrost da se pri četvrtom daunu za jedan, u trenucima kada bi ostajanje s one strane linije označilo kraj utakmice, prilikom čitanja odbrane u poslednjem trenutku iz raningbekovog naručja izvuče lopte i krene u prodor. Pa onda u još jedan, dok vreme curi i curi, nakon čega, na nekih desetak sekundi do kraja, prilazi veoma blizu protivničkoj endzoni. Poziva moušn, vajd resiver Mekol Hardman kreće ka njemu, ali onda u poslednjem trenutku zalama i istrčava rutu i ulazi u endzonu, potpuno izbacivši svog čuvara.

I naravno da Mahoms to kažnjava.

Hardman hvata loptu (da je košarka, bila bi to pobeda uz zvuk sirene), a Kanzas Siti Čifsi postaju prva ekipa koja je, još od Beličikovih i Brejdijevih Petriotsa iz 2003-2004, uspela da odbrani Lombardijev trofej, a Patrik Mahoms, sa tri osvojena prstena, postaje jedan od najboljih kvoterbekova koje je američki fudbal ikada video.

Po završetku utakmice, u moru konfeta, kamera, novinara i saigrača što raspomamljeno bazaju naokolo, reporterka CBS-a upitala je Mahomsa može li se nakon treće titule u pet godina najzad govoriti Čifsovoj dinastiji.

„Da“, odgovorio je on. „Ali ovo je samo početak. Još nismo gotovi.“