U sedištu Ujedinjenih nacija (UN) u Njujorku počinje šestodnevna Generalna debata 79. zasedanja Generalne skupštine UN u kojoj će učestvovati više od 130 šefova država ili vlada.
Generalnu debatu otvara generalni sekretar UN Antonio Gutereš, a potom se, po ustaljenom redosledu, prvi obraća Brazil, a druge Sjedinjene Američke Države.
Na listi govornika ovogodišnje generalne debate prvi je predsednik Brazila Luiš Inasio Lula da Silva, a drugi predsednik SAD Džozef Bajden. Treći govori predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić 14. je na listi govornika prvog dana debate koja počinje u 15.00 po srednjeevropskom vremenu.
Generalna debata je deo zasedanja Generalne skupštine UN i održava se na početku svake redovne sesije u septembru.
Ovogodišnja najavljena tema je zajedničko delovanje za unapređenje mira, održivog razvoja i ljudskog dostojanstva za sadašnje i buduće generacije, ali svaki govornik može izneti temu koju smatra posebno važnom.
Među temama ovogodišnje debate svakako će se naći rat u Gazi koji je od prošlog oktobra odneo na desetine hiljada života. I izraelski premijer Benjamin Netanjahu i palestinski predsednik Mahmud Abas treba da govore u četvrtak, 26. septembra.
Mnogi svetski lideri govoriće i o Ukrajini i pozivati Rusiju da okonča rat. Obraćanje ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog najavljeno je za sredu 25. septembar, dok će stavove Rusije izneti šef diplomtije Sergej Labrov u subotu, 28. septembra.
Predsednik Rusije Vladomr Putin poslednji put je bio na zasedanju Generalne skupštine UN 2015, a poslednji put se obratio, preko video linka 2020, tokom pandemije kovida 19.
Za lidere malih ostrvskih zemalja i drugih koje su pogođene klimatskim promenama tema će biti i borba protiv globalnog otopljavanja.
Afričke zemlje ali i „veliki igrači“ poput Brazila, Nemačke, Indije i Japana verovatno će se zalagati za reformu Saveta bezbednosti UN koja bi mogla dovesti do povećanja broja članica sa pravom veta, kako bi se sprečile blokade u delovanju tog tela. Za to je, međutim, potrebna izmena Povelje UN odnosno saglasnost dve trećine članica uključujući i pet sa pravom veta.
Lideri su zamoljeni da u generalnoj debati ne govore duže od 15 minuta. Kao jedno od najdužih obraćanja ostaće upamćen govor kubanskog lidera Fidela Kastra koji je 1960. godine govorio četiri i po sata.
Libijski vođa Moamer Gadafi je 2009. govorio oko sat i po.
Generalna debata traje do subote, 28. septembra a završava se u ponedeljak, 30. septembra.
U debati mogu da učestvuju 193 zemlje članice, kao i Sveta stolica, Palestina i EU kao posmatrači.
