Koliko suludo zvuči da je, imajući u vidu partije kojima su pripadali i političko nasleđe koje su za sobom ostavili, Džon Kenedi među neobrazovanima i radnicima imao više glasova od Ričarda Niksona, a da je Nikson daleko bolje stajao među visoko obrazovanima i menadžerima?
Kenedi, demokrata, upamćen je kao progresivno lice američke politike, simbol modernosti koji je, ako ničim drugim, razumom hladnom glavom u najvrelijoj epizodi Hladnog rata zadužio i Ameriku i ceo svet. Nikson, republikanac, personifikacija je okoštalosti korumpiranog sistema.
Kao takvi bi se mnogo lakše smestili u današnju paradigmu američkog dvopartijskog sistema.
Međutim, upravo su nedavno održani američki „midterms“ izbori pokazali koliko se američki dvopartijski sistem često pojednostavljeno doživljava. Nekada bi se to pojednostavljeno objašnjavalo: republikanci su populisti koji uzimaju glasove radnika, a rade za interese krupnog kapitala; demokrate su stranka srednje klase. Prvi smanjuju poreze što odgovara kapitalistima, demokrate podižu poreze i za njihovog vakta država više ulaže u socijalna davanja. Smenjuju se na osam godina i tako se održava društvena ravnoteža.
Ovako pojednostavljena slika ne pomaže mnogo u razumevanju američke politike, koja je mnogo slojevitija od toga.
***
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU MAGAZINA ISTORIJA KOJI SE DOBIJA NA POKLON UZ NEDELJNIK OD ČETVRTKA 17. NOVEMBRA. DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO JE NA NSTORE.RS
OVE NEDELJE ČITAOCI NA POKLON DOBIJAJU ČAK 3 MAGAZINA
IZDVAJAMO: NEDELJNIK JE DEO GARDIJANOVE EKSPERTSKE MREŽE ZA SVETSKO PRVENSTVO. UZ NOVI NEDELJNIK SE DOBIJA SPECIJALNI VODIČ O MUNDIJALU SA TEKSTOVIMA NAJBOLJIH NOVINARA I POZNAVALACA FUDBALA IZ 32 ZEMLJE UČESNICE
