Moja lična borba sa visokim stepenom kratkovidosti prati me od rođenja, uz trenutnu dioptriju od -20. Ovo stvara svakodnevne izazove koji utiču na kvalitet mog života, ali uz pomoć naočara i kontaktnih sočiva uspela sam da pronađem načine da se nosim sa ovim ograničenjima. Dijagnoza degeneracije makule, koju sam dobila 2016. godine, donela je novu neizvesnost i izazove. Ova bolest me je suočila sa depresijom, ali me je i podstakla da se posvetim borbi za prava pacijenata sa istim ili sličnim stanjem. Verujem da pacijenti poput mene, ali i ostalih oko 75.000 ljudi u Srbiji koji žive sa ovim stanjem, ne bi trebalo da se suočavaju sa gubitkom vida ukoliko bi terapije bile dostupne kroz RFZO. Moja uloga predsednice udruženja donela mi je novu snagu i fokus da se izborim za prava pacijenata i za dostupnost ovih terapija
Degeneracija makule, bolest koja pogađa centralni deo mrežnjače – makulu, značajno utiče na vid, a najčešće se javlja u starijoj populaciji (Senilana Degeneracija Makule), iako postoje slučajevi povezani sa genetikom i dijabetesom.
Poslednjih godina oftalmologija je značajno napredovala, razvijajući efikasne metode za tretman ove bolesti. Uvođenjem intraokularnih injekcija sa anti-VEGF terapijama, koje su sada u širokoj upotrebi, omogućeno je da se napredovanje bolesti uspori ili zaustavi, čime se očuva kvalitet vida kod pacijenata.
Uprkos tome što su sve terapije registrovane u Srbiji, one nisu na pozitivnoj listi RFZO-a, pa pacijenti uglavnom sami snose troškove. Samo jedan tretman se finansira za dijagnozu koja obuhvata manji broj pacijenata.
Istraživanja su pokazala da bi uvrštavanje ovih terapija na RFZO listu ne samo unapredilo život pacijenata, već i smanjilo troškove zdravstvenog sistema. Naime, nedostatak odgovarajuće terapije često dovodi do gubitka radne sposobnosti, što dodatno opterećuje socijalne fondove i smanjuje društvenu produktivnost.
Degeneracija makule predstavlja ozbiljan izazov za mnoge, kako u Srbiji tako i globalno. Moderna oftalmološka rešenja, poput anti-VEGF injekcija, donose novu nadu pacijentima. Napredne terapije, koje zahtevaju manji broj primena, smanjuju potrebu za čestim posetama lekaru, čime se i troškovi značajno umanjuju.
Ipak, za mnoge pacijente u Srbiji pristup ovim terapijama još uvek je ograničen. Priznavanje značaja ovih tretmana u okviru RFZO pozitivne liste predstavlja ključni korak za poboljšanje kvaliteta života pacijenata i smanjenje pritiska na socijalne službe.
Moja poruka svima je da ne gube nadu u borbi za očuvanje vida i da se informišu o dostupnim terapijama. Preventivni oftalmološki pregledi barem jednom godišnje su nešto što bi trebalo da postane deo naše brige za zdravlje.
