Od ukupnog broja dece u Srbiji, koje je prema podacima iz 2020. godine bio skoro 1.2 miliona[1], čak 15,6% se nalazi na evidenciji Centara za socijalni rad[2]. Ovako visok procenat zastupljenosti dece u sistemu socijalne zaštite ukazuje da su deca najranjivija kategorija stanovnika u Srbiji. Broj dece koja su izmeštena iz svojih porodica u 2020. godini, na teritoriji Srbije, bio je 814, a glavni razlozi su neadekvatno roditeljsko staranje i nasilje nad decom, zbog čega je izmešteno čak 67% od ukupnog broja dece[3]. Navedeni podaci upozoravaju, ali i pozivaju na neophodnost preventivnih usluga u radu sa porodicom.
Međunarodna organizacija SOS Dečija sela, koja danas obeležava 73 godine rada, i okuplja nacionalne organizacije u više od 130 zemalja i teritorija sveta, među kojma je i Srbija, u centar svih svojih aktivnosti stavlja dete, a sve sa željom da se ono osnaži, izađe iz „začaranog kruga“ i napreduje u budućnosti. Na tom putu od presudne važnosti je porodica. Samo uz adekvatnu podršku svim članovima porodice može se očekivati napredak. Zato je jedan od našin ključnih programa „Program jačanja porodica“ kroz koji se pruža podrška porodici koja prolazi kroz teškoće, kako ne bi došlo do izdvajanja dece.
U proteklih devet godina, kroz naše Centre za podršku porodici u Nišu, Gadžinom Hanu, Beogradu, Kraljevu, Čačku Trsteniku i Vrnjačkoj Banji, stručnu savetodavnu, psiho-socijalnu, edukativnu i materijalnu pomoć organizacije SOS Dečija sela Srbija dobilo je više od 1600 porodica, u kojima je preko 3700 dece i 2700 odraslih.
„Kroz različite programe nastojimo da stignemo do onih kojima je podrška neophodna, a sve aktivnosti usmerene su na decu i mlade u riziku i socijalno-ugrožene porodice. Svakodnevno se trudimo da im pružimo pomoć prilagođenu njihovim individualnim potrebama. Krajnji cilj našeg rada jeste da deca dobiju bezbedne uslove za odrastanje i razvoj, i da porodice ostanu na okupu, kada god je to moguće. Naročito smo ponosni jer gotovo da nema izdvajanja dece iz porodica koje pomažemo, a imali smo i povratak dece sa alternativne brige u svoje biološke porodice, koje su obezbedile bolje uslove i roditeljske kompetencije. Takođe, jer smo uspeli da gotovo udvostručimo broj porodica i dece koje pomažemo u odnosu na prošlu godinu,“ – kaže Vesna Mraković, nacionalna direktorka organizacije SOS Dečija sela Srbija.
Značajan doprinos osnaživanju dece, mladih i porodica može dati i lokalna zajednica. Na ovaj način osigurava se izlazak iz tzv. „generacijskog začaranog kruga“ disfunkcionalnih pojedinaca i porodica. Bez podrške prijatelja, komšija i institucija uključenih u brigu i rad sa decom i porodicom, napredak i samostalnost porodica ide daleko teže i zahteva duži vremenski period.
„Za kontinuitet naših programa u značajnoj meri zaslužni su građani i kompanije iz cele zemlje koji su prepoznali važnost ovog vida podrške. Pored finansijske podrške, lokalna zajednica je pokazala želju i za drugim vidom pomoći kroz mentorstva, radne prakse, volonterski rad ili realizaciju zajedničkih projekata. Na ovaj način, ne samo da se menjaju životi dece, mladih i porodica sa kojima danas radimo, nego se obezbeđuje i bolja budućnost za generacije koje dolaze i za zajednicu,“ – ističe Vesna Mraković.
SOS Dečija sela Srbija započela su svoje aktivnosti još 2004. godine. Pored Centara za podršku porodici u Beogradu, Nišu i Kraljevu, podršku deci i mladima realizuju i kroz Centar „Jaki mladi“ u Beogradu. Detaljnije informacije o organizaciji možete pronaći na veb sajtu: www.sos-decijasela.rs
[1] Izvor: Untitled-2.indd (zavodsz.gov.rs)
[2] Izvor: Untitled-2.indd (zavodsz.gov.rs)
[3] Izvor: Untitled-2.indd (zavodsz.gov.rs)
Tagovi
