Podrška razvoju turizma, privatnog sektora, i zelenoj tranziciji Srbije

Projekat „EU za kulturno nasleđe i turizam“, usmeren na razvoj turizma kao privrednog potencijala za ekonomski razvoj istočne Srbije i Donjeg Podunavlja i opštine Topola, uskoro se uspešno privodi kraju. Finansiraju ga Evropska unija i Vlada Nemačke, a sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ. O tom projektu, kao i o novom koji podržava razvoj privatnog sektora i zelene ekonomije, govori Tomislav Knežević, vođa projekata.

„Najveći, infrastrukturni deo projekta ‘EU za kulturno nasleđe i turizam’ jesu radovi izvedeni na tvrđavi Fetislam u Kladovu – obnovljena je glavna (Varoš) kapija, bedem Velikog grada, kapija Malog grada i letnja pozornica. Arheološkim iskopavanjem parka Golubačke tvrđave otkrivene su dve krečnjačke peći i dve zgrade koje su najverovatnije bile radionice. U završnoj fazi je izgradnja Centra za posetioce UNESCO arheološkog nalazišta Feliks Romulijana kod Zaječara, kao i uvođenje vodovodne, kanalizacione i ulične infrastrukture na Rajačkim pimnicama kod Negotina. Takođe, zamenjena je dotrajala krovna konstrukcija i krovni pokrivač Kraljeve vinarije na Oplencu“, kaže Knežević.

Rajačke pimnice. Foto GIZ

Sektor turizma dobio je tokom prethodnih pet godina podršku projekta na svim nivoima: Ministarstvo turizma i omladine, lokalne turističke organizacije, ustanove koje upravljaju lokalitetima kulturnog nasleđa i promovišu ga, pružaoci turističkih usluga. Dodeljena su i bespovratna finansijska sredstva (grantovi), u cilju poboljšanja turističke ponude Donjeg Podunavlja i opštine Topola. Potpisano je 228 projekata vrednosti između pet i sto hiljada evra.

Grantove su dobile opštine i javne institucije koje kreiraju turističku ponudu regiona, asocijacije i udruženja sa ciljem osnaživanja onih koji rade u turizmu, kao i poboljšanja turističke ponude regiona. Sredstva su dobili i projekti kreativnih industrija koji su uveli inovativne pristupe u predstavljanju lokaliteta i privatni sektor koji je direktno uključen u pružanje turističkih usluga. Projekat je pružao podršku i u doba pandemije, kada je turizam najviše trpeo usled ograničenja u kretanju.

Arheološko brdo Golubački grad. Foto GIZ

„Dodeljeni su grantovi u okviru takozvanih antikovid mera i pomoć su dobile lokalne turističke organizacije i mali privrednici u sektoru turizma. Cilj programa, vrednog milion evra, bio je da se prevaziđu ekonomske posledice pandemije kroz podršku lokalnom privatnom sektoru, poboljšanje kvaliteta turističkih usluga i promociju regiona kao bezbedne i atraktivne turističke destinacije. Dodatno, projekat je podržao razvoj i sprovođenje dobrovoljne sertifikacione šeme ‘Čisto i sigurno’ za teritoriju cele Srbije takođe vredne milion evra“, rekao je Tomislav Knežević.

Organizovane su i studijske posete državama članicama EU na teme kulturnog nasleđa, vinskog i ruralnog turizma i prekogranične saradnje. Osim toga, GIZ podržava i privatni sektor i zelenu ekonomiju kao pomoć Srbiji da postane konkurentna na međunarodnim tržištima.

Knežević smatra da je, uz podršku nemačkih partnera, a u skladu sa zahtevima za EU integracije, Srbija na putu da uskladi svoju privredu sa najnovijim međunarodnim ekološkim standardima. „Novi projekat kojim nemačka vlada podržava zelenu tranziciju Srbije ima za cilj da do kraja 2026. godine poveća konkurentnost srpske privrede na evropskom tržištu u skladu sa propisanim ekološkim standardima i sertifikatima.“

Žensko preduzetništvo važan je faktor razvoja privrede Srbije i poslednjih godina porastao je broj žena koje se bave organskom poljoprivredom, vinskim i ruralnim turizmom. „Ženski pristup u ovim sektorima više nosi lični pečat i senzibilniji je, a to klijenti sve više cene“, zaključuje Knežević.