Bivši čelnik krajnje desnice u Francuskoj, koji je vodio Nacionalni front četrdeset godina pre nego što ga je na čelu ove stranke zamenila ćerka Marin, preminuo je u 96. godini, objavila je njegova porodica.

Žestoki pristalica francuskog Alžira i blizak nacionalističkim krugovima, učestvovao je u osnivanju Nacionalnog fronta 1972. godine i postao njegov predsednik.

Njegova stranka u početku je bila mala, jedva je opstajala. Bio je predsednički kandidat 1974. godine, ali je tada osvojio samo 0,7 odsto glasova. Dve godine kasnije, nakon što je nasledio bogatstvo Huberta Lamberta, njegov je stan u Parizu dignut u vazduh u napadu. On, njegova supruga Pijeret i njihove tri kćeri prošli su bez povreda.

Kako prenosi N1, osamdesete godine bile su godine njegovog političkog uspona. Nakon što je propustio predsedničke izbore 1981. jer nije prikupio dovoljno sponzora, 1984. je izabran za evropskog zastupnika zahvaljujući rezultatu svoje stranke (10,95 odsto), s govorom uglavnom usmerenim na useljeništvo.

Zahvaljujući povratku proporcionalnog glasanja tokom parlamentarnih izbora 1986. godine, vratio se u Narodnu skupštinu u pratnji još trideset i četiri zastupnika FN-a.

Do drugog kruga predsedničkih izbora protiv Žaka Širaka stigao je 2002. godine.

Nacionalni front i jugoslavija

Žan Mari Le Pen je za vreme vladavine Slobodana Miloševića, tokom devedesetih godina u Jugoslaviji, davao snažnu podršku njegovom režimu.

Kasnije je Le Pen tvrdio i da se susreo sa Karadžićem dok je on bio u bekstvu, kada je koristio lažni identitet Dragan David Dabić.

– Ja nisam zadužen za traganje za ratnim zločincima koje je kao takve odredilo javno mnjenje. Kada negde idem pokušavam da se informišem i to da se informišem na najdirektniji mogući način. Sastati se s Karadžićem bio je način da se obavestim — rekao je Žan-Mari le Pen.

Le Pen nije rekao kada se dogodio taj susret, samo je dodao da je na Palama sreo tadašnju „predsednicu“ bosanskih Srba Biljanu Plavšić.

– Ja se sastajem sa svima. Ne plašim se ja – rekao je Le Pen.

Svađa sa ćerkom

Pre deset godina Mari Le Pen je u jednom od javnih obraćanja nacistilčke gasne komore opisao kao običan „istorijski detalj“. To je izazvalo ljutnju njegove ćerke, aktuelne predvodnice stranke, Marin Le Pen.

Nakon porodičnog javnog sukoba i nakon što je Marin Le Pen, koja je na čelu stranke još od 2011. godine, zahtevala da uloga njenog oca  u stranci preispita  Žan-Mari Lepen je tada za francuski časopis „Figaro“ rekao da se neće kandidovati za položaj na regionalnim izborima , iako veruje da je najbolji izbor za taj položaj i povukao se.

Relativizacija holokausta

Žan Mari Le Pen relativizovao je Holokaust u nekoliko navrata tokom svoje političke karijere. Jedan od najpoznatijih slučajeva dogodio se 1987. godine, kada je rekao u jednoj radijskoj emisiji da je Holokaust „samo detalj u istoriji Drugog svetskog rata“, za šta je kažnjen sa 185 000 evra.

Ova izjava izazvala je ogorčenje u Francuskoj i širom sveta, jer je umanjivala obim strahota koje je Holokaust predstavljao za milijune Jevreja i druge žrtve nacističkog režima.

Bivši lider francuske desnice takođe je bio osuđen 2012. zbog izjave da „Nemačka okupacija Francuske nije bila baš nehumana“.

Takođe i komentar o gasnim komora, koji je bio razlog svađe između njega i njegove ćerke Marin Le Pen, da su „gasne komore detalj rata, osim ako prihvatimo da je ceo rat detalj priče o gasnim komorama“ odvela ga je na suđenje.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.