Vojin Vasović, srpski filmski i pozorišni reditelj, poznat po filmovima Dašak, Svakih pet minuta, Bio dvaput jedan kralj i Veliki robot (prikazani na 150 festivala i osvojili preko 60 priznanja) osnovao je prvi investicioni fond za razvoj animiranog filma – Animond. Fond je nastao sa ciljem da podrži razvoj domaće animirane scene, a trenutno je u fokusu akcija Podrži crtaće kojom Animond poziva zajednicu da podrži četiri kratka animirana filma koji su u završnoj fazi proizvodnje.
Sa kojim ciljem ste pokrenuli kampanju Podrži crtaće i kojim filmovima je potrebna podrška da budu završeni?
Ideja kampanje je da podržimo i stvorimo neke buduće crtaće koje bismo i sami voleli da gledamo, a koji će biti posebno značajni za današnje mlađe generacije. Mi smo odrastali uz Čudesnu šumu, a želimo da i deca koja danas odrastaju mogu da kažu da imaju svoj omiljeni domaći crtani film. Filmovi koje predstavljamo publici, a kojima je potrebna podrška su Ja sam Akiko Damira Romanova, Dete u meni autorke Anđele Joković, crtać Jelene Milunović Lebdenje i Ruben i papagaj Stevana Mitrovića.
Na veb stranici animond.co može da se pogleda više o filmovima i autorima i na koji način može da se podrže, a pripremili smo i niz nagradnih paketa za sve koje ove crtaće podrže.
U čemu se, po vama, razlikuju crtaći koji su se nekada stvarali od onih koji nastaju danas?
Imam utisak da je neka neuroza ušla u crtaće, valjda kako se i društvo samo-zumiralo pa se slika ponekad trese. Kratki animirani sadržaji su postali deo masovne proizvodnje. Interesantno je da se to nije desilo sa dugometražnim animiranim filmovima koji i dalje drže odličan kvalitet na svetskom nivou. Glavno se, za crtaće, promenilo što su se nekad mnogo duže pisale priče, smišljali originalni likovi i nadrealni svetovi koji se dugo pamte. Volim da verujem da se vraćamo takvom dobu i da mnogi žele novog Viteza Koju, Robina Huda, Baltazara…
Kako vidite ulogu digitalnih platformi i striming servisa u promociji i distribuciji animiranih filmova danas?
Platforme su odlično polje za demokratizaciju distribucije. Poremetili su velike igrače i klasične podele profita među prodavačima filmova i nadam se da neće sve one uskoro biti kupljene od jednog magnata i time poremetiti te lepe nalete preraspodele gledanosti na osnovu ponuđenog kvaliteta a ne samo na osnovu monopola. Sadržaja je sve više i neophodno je da neko bira taj sadržaj ne zbog profita već zbog sistema vrednosti. Kad gledaoci shvate da im platforma “podvaljuje” sadržaj preći će na drugu. To je jedan od razloga zašto smo pokrenuli fond i zašto pažljivo biramo projekte koje ćemo podržati da bi publika sutradan mogla da nam veruje i bira da gleda naše filmove.
Koji biste savet, kao neko ko iza sebe ima nekoliko nagrađivanih filmova, dali mladim filmskim autorima koji žele da pokrenu vlastite animirane projekte?
Igrajte se i improvizujte. Često pitajte sebe “a šta je luđe od ovoga?”, a kad vam mašta izbije na uši, onda nekog dobrog mentora u ruke i delite priču sve dok sami ne razumete do tančina šta ste svakim kadrom i svakom ludošću hteli da kažete. Ako vam se priča i dalje sviđa, ako je ceo proces silnih izmena i vas naterao da malo porastete, onda napravite animaciju po tom scenariju. Sve drugo će moći neki AI i sam.
