Deficit republičkog budžeta na kraju prva tri meseca ove godine bio je 46,9 milijardi dinara, objavilo je danas Ministarstvo finansija Srbije.
Prihodi su ostvareni u iznosu od 296,3 milijarde dinara, a rashodi su izvršeni u iznosu od 343,3 milijardi dinara, objavljeno je na sajtu ministarstva.
Samo u martu deficit je iznosio 46,3 milijarde dinara. U martu su naplaćeni prihodi u iznosu od 91,6 mlilijardi dinara, od čega su poreski prihodi iznosili 81,4 milijarde dinara.
Najveći deo poreskih prihoda odnosi se na uplatu PDV u iznosu od 44,8 milijardi dinara i akciza u iznosu od 18,3 milijarde dinara, navedeno je u saopštenju.
Neporeski prihodi ostvareni su u iznosu od 10 milijardi dinara.
Priliv donacija u martu iznosio je 0,3 milijarde dinara. Rashodi su izvršeni u iznosu od 137,9 milijardi dinara.
Rashodi za zaposlene, u martu, su iznosili 25,6 milijardi dinara, isplata kamata 12,8 milijardi dinara, subvencije, uglavnom poljoprivredne, su iznosile 15,4 milijarde dinara, a transferi Fonda PIO, RFZO, Nacionalne službe za zapošljavanje i fonda Socijalnog osiguranja vojnih osiguranika (SOVO) bio je ukupno 42,6 milijardi dinara.
Najveći deo transfera je prosleđen ka RFZO, u iznosu 29,7 milijardi dinara, uglavnom za borbu protiv pandemije koronavirusa.
Prema preliminarnim rezultatima, na nivou opšte države u prvom kvartalu ove godine ostvaren je fiskalni deficit u iznosu od 50,1 milijarde dinara i primarni fiskalni deficit u iznosu od 2,9 milijardi dinara.
Javni dug Srbije na kraju marta iznosio je 24,30 milijardi evra, odnosno 51,9 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
U februaru je javni dug bio 24,36 milijardi evro, što je iznosilo 52 odsto BDP-a.
(Beta)
Tagovi
Bobby
Задржавање нивоа примања у јавном сектору ће имати јак и дугорочан утицај на дефицит буџета републике Србије и имати тешке дугорочне социјалне импликације према запосленима у приватном сектору код остваривања својих права на пензију, а која ће овим фаворизовањем биди додатно умањена. У тексту се не наводе проценти остварења прихода и расхода, нити даје преглед у односу на план буџета, али чињеница и са овим цифрама остаје. Поготово мера о "одлагању" пореских плаћања за време периода кризе, што је апсолутни нонсенс коме могу "аплаудирати" само они који слепо посматрају потражну и дуговну страну благајне, као што су "академски" (не)учењаци из Фискалног савета и још по који назови стручњак. Како се некоме може одлагати порез, за период у коме му је приход за опорезивање био једнак нули, тј. ништа ? Тај се порески приход мора отписати, у супротном, последице се само преносе у следећи период, кад тај порез треба платити.