Delegacija Srpske radikalne stranke koju je predvodila potpredsednica Vjerica Radeta, odala je danas poštu i položila cveće na grob bivšeg predsednika Srbije i SRJ Slobodana Miloševića u Požarevcu.
„Izdajnička dosmanlijska vlast isporučila je Slobodana Miloševića Haškom tribunalu i to na najveći srpski praznik, na Vidovdan 2001. godine. Slobodan Milošević se u Tribunalu hrabro borio gde je, na današnji dan 2006. godine u zidinama Ševeningena poginuo braneći srpske nacionalne interese“, navela je ta stranka u saopštenju.
Bivši predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milošević umro je 2006. godine u pritvoru Haškog tribunala pred kojim je bio optužen za ratne zločine počinjenim u ratovima na prostoru SFRJ.
I ministar odbrane Aleksandar Vulin odao je počast Slobodanu Miloševiću.
Vulin je rekao da je Milošević vodio Srbiju u teškim vremenima i da nije bio njegov najbliži prijatelj, ali da je bio njegov poštovalac i saborac.
“Niko ne može da kaže da je bombardovanje Srbije bilo opravdano i legitimno, niko ne može da kaže da je nasilje na Kosovu i Metohiji koje su Srbi doživeli bilo opravdano, baš kao što niko ne može da kaže da su Srbi želeli pljačkaške privatizacije, opustošene fabrike i da budu opljačkani i oterani sa posla od strane onih koji su došli 2000. godine”, rekao je Vulin.
Tagovi
Bobby
Слободан Милошевић је био човек заробљен у свом времену, времену социјалистичке револуције, Лењина и Стаљина, полит-апаратчик неспособан да схвати време које је надолазило и да сходно томе преиспита и ревидира своју улогу у томе.. То није могао, јер је, као сваки комуниста од убеђења давао приоритет сопственој фотељи. И када је земља почела да се распада, правио је нереалне комбинације и својим одлукама дубоко компромитовао одбрану од сецесионизма, а као духовни творац некакве стратегије "крени-стани" постао и остао одговоран за небројене жртве учесника тих експеримената. Неподржан и на западу и на истоку, својом политичком комбинаториком, ради опстанка на власти, подигао је улог до отвореног оружаног сукоба, за који, нити је припремио војску, ни земљу, а ни окупио савезнике. Све то што се наводи о рату против СРЈ, да је нелегитиман, о противправној сецесији Косова,...итд., је свакако тачно, али је још тачније да ниједан политичар нема право да доводи земљу да се бори за своје легитимне циљеве, у сред Европе, а да за то нема подршку никога, а још мање, да у таквој ситуацији не понуди сопствено одступање са власти. Он ни ремонтоване авионске моторе није могао добити, јер се непромишљено ставио на страну контрареволуционара у Москви, уз хистерично величање бомбардовања Белог дома кроз овдашњу штампу. Да није направио, шта је направио, историја би га заслужено заборавила, као некога ко није био у стању да довољно далеко види и предвиди догађаје, заслепљен властољубљем и заблудама и ту је Ђинђић био у праву. Али о Ђинђићу, и о томе колику смо цему могли, а колику, захваљујући њему, заиста платили за Милошевићеве промашаје, неком другом приликом.
Roko
Mozda i postoje opravdanja u tom vremenu za Milosevica ali ne razumem zato smo i dalje u blokadi i glumimo neutralnost umesto da se opredelimo za Evroatlaske integracije i zivimo kao sav normalan svet. Vidi se da se na bazi nekoliko susreta sa Amerima stvari menjaju a ukoliko bismo ih prihvatili kao partnere i sledili njihovu politiku resili bi smo svoje goruce probleme i poceli da ziviomo normalno.