Srpsku košarku je uvek krasilo to što nije zavisila od jednog igrača. Čak ni od dvojice, pa ni od trojice. Na prošlom Evropskom prvenstvu, Saša Đorđević nas je naučio da Srbija ne mora da zavisi ni od cele petorke.
Isto kao što nas je u drugoj polovini devedesetih Željko Obradović naučio da zlatne medalje mogu da se osvajaju bez Divca, Paspalja, Đorđevića, Danilovića…
Ipak, nekada jedan igrač pravi razliku.
Nikola Jokić je ove godine od neverovatnog talenta prerastao u ono što Amerikanci zovu „game changer“, igrač koji menja stvari i perspektivu.
Nikola Jokić je prvi igrač sa ovih prostora koji je izabran u najbolju petorku NBA lige. Dakle, najbolji je centar na svetu, uoči Svetskog prvenstva koje se održava u septembru u Kini.
Kada je saopštio da će igrati na Mundobasketu – koliko god srpska košarkaška reprezentacija ne zavisila od jednog čoveka – logično je i da se očekivanja i procene mogućnosti naše reprezentacije menjaju.
Od onog zadatog minimuma od kog nijedna generacija i nijedan selektor ne mogu da pobegnu – „idemo na medalju“, jedan od najboljih igrača na svetu sa sobom nosi donosi i pitanje da li je moguće nešto više.
Na prethodna dva velika svetska takmičenja (SP 2014. i OI 2016) igrali smo finala sa Amerikancima.
U oba finala, kao na indigu preslikano, bilo je očigledno da su naši košarkaši bili ispražnjeni nesumnjivo velikim uspehom u tom trenutku.
I oba finala su bila daleko više od dometa koje su u tom trenutku stručne analize prognozirale momcima Saleta Đorđevića.
Ako se pojednostavi, srpska reprezentacija je tada predstavljala „jaku evroligašku ekipu“.
Nekoliko godina kasnije situacija je drugačija.
Kada su svi zdravi i voljni da igraju u dresu „Orlova“, selektor Đorđević na raspolaganju ima više od 20 odličnih košarkaša.
A izgleda da su svi voljni da igraju.
I kada su svi tu, Srbija prerasta u jaku NBA ekipu.
Hipotetički, nije teško zamisliti NBA petorku Teodosić – Bogdanović – Bjelica – Jokić – Marjanović kako se bori za plasman u plej-of. Još kad se doda ona energija koju ubrizgava Saša Đorđević evroligašima u reprezentaciji, i uz vatru u igri koja nosi u nacionalnom dresu… Na Mundobasketu se ne igra plej-of. U jednoj utakmici, sve je moguće.
Naravno, srpska navijačka oblapornost nije vrlina. Ali, bez nje ne bi bilo ni velike košarkšake nacije, najveće na svetu posle Amerikanaca.
Možda jedan igrač u prvoj petorci NBA lige nije dovoljno (pošto u z Janisa Adetokunpa ima i trojica koji će verovatno igrati za Ameriku), ali ni velike košarke na ovim prostorima ne bi bilo da se nije sanjalo o rušenju najjačih.
Američka reprezentacija se ne šali, kao što je to činila tokom dvehiljaditih. Napravljen je „pul“ od 35 igrača iz kojih će se sastavljati ekipa za Mundobasket ove godine i Olimpijadu naredne. Svi „ol-star“ igrači su tu.
Posle višegodišnjeg vođenja ekipe od strane Majka Kžiževskog, legendarnog koledž trenera, od ove godine palicu u ruke uzima Greg Popović.
Hipotetička petorka Amerikanaca: Harden, Stef Kari, Lebron Džejms, Kevin Durent i Entoni Dejvis?
Okej, možda neki snovi zaista ostaju snovi.
Pre nešto više od mesec dana je u javnost pušten trač da Lebron Džejms neće igrati za reprezentaciju.
Sastav ekipe se još ne zna. Zna se samo to da ko god bude nedostajao, neće ga zameniti neko ko je manje dobar.
Ali, da bacimo pogled na „roster“ naše reprezentacije.
Potencijalni sastav je u rukama Saše Đorđevića, ali ono sa čim raspolaže ove godine je sušta suprotnost u odnosu na Evrobasket 2017. To može da bude i dodatno opterećenje, ako bude, odnosno kada bude vodio računa o zaslugama igrača koji su izgurali kvalifikacije i prethodni Evrobasket.
Tek, najveća prednost je što kostur ekipe čine igrači koji su ove godine imali možda i najbolje sezone za sobom.
Jokić je ove godine postao najbolji centar sveta, Boban Marjanović je ove sezone pokazao da je pravi NBA igrač, pošto je sada svima jasno da može da ima ulogu u svakom timu, pa i onom sa velikim ambicijama u plej-ofu.
Bogdanović je uspešno pregurao kriznu drugu godinu u NBA sa porastom brojeva u statistici, a Nemanja Bjelica se dokazao kao dostojan mesta u startnoj petorci jednog NBA tima.
Dakle, osim Miloša Teodosića, koji inače igra na fintu i trenutna forma nije presudna kada je o njemu reč, svi NBA igrači su naponu snage.
Evropski bataljon u Saletovoj armiji, takođe, mogu da popune igrači koji su usponu, poput pleja Vasilija Micića iz Efesa ili centra Milutinova koji je igrao MVP nivou u Evroligi. Nemanja Nedović u Milanu nema brojke naš kao prethodne sezone u Unikahi, ali i on bi mogao da odigra značajnu ulogu. Uostalom, ne mogu se uvek baš sve kockice poklopiti. Uz igrače koji tradicionalno imaju važnu ulogu u reprezentaciji, i koji su možda i najvažniji motor, poput Raduljice (igra se u „njegovoj“ Kini), Lučića, Milosavljevića, Kalinića, Jovića, Kuzmića… Neće biti lako sastaviti spsiak od 12 imena.
Tek, ovog leta bi sigurno mogli da svedočimo najjačoj reprezentaciji Srbije, sigurno od kada se naša reprezentacija tako zove, a možda i još deceniju unazad.
Pa nek dođe do sudara dva drim-tima. Pa nek pobedi onaj koji sanja više.
NBA na Mundobasketu
Osim reprezentacija za koje igra jedan NBA igrač i koje bi njegovim izostankom bile značajno oslabljene, mali je broj reprezentacija na koje bi izostanak jednog igrača mogao značajno da utiče.
Kanada, recimo, ima 11 igrača u NBA ligi – među njima su i Jokićev saigrač Džamal Marej, i Šal Gildžeus-Aleksander iz Klipersa, a svakako jedno od najzvučnijih imena je bivši prvi pik iz Minesote Endrju Vigins.
Australija se takođe oslanja na NBA zvezde. „Kenguri“ su već u startu oslabljeni za sva vremena pošto je zvezda Bostona Kajri Irving, rođen u Melburnu uzeo američko državljanstvo. Ali, tu je Ben Simons iz Filadelfije, kao i Rajan Brekoh, Met Delavedova, Džo Ingls, Peti Mils, Džona Bolden, kao Džok Lendejl koji je ovu godinu igrao u Partizanu.
Francuska takođe ima veliki broj igrača u NBA ligi, ali oni koji bi mogli da naprave razliku, mogu se u većoj ili manjoj meri smatrati veteranima. Tu je Rudi Gober bio bi veliki hendikep za Galske petlove.
Španija ima gotovo dve petorke iz NBA lige, a na centarskim pozicijama, rekli bi neki, više igrača koji igraju u SAD, nego same SAD. Vrlo širok roster, koji mimo NBA zvezda čini i gotovo trideset drugih košarkaša pruža im mogućnost da relativno lako nadoknade izostanke. Pau Gasol neće igrati, ali hoće njegov mlađi brat Mark Gasol, koji je trenutno starter u Torontu dok se ovaj tim bori za finale NBA lige.
U Crnoj Gori još ne znaju da li će na Svetskom prvenstvu da nastupi Nikola Vučević.
Tagovi
