Narodna banka Srbije (NBS) objavila je da je od početka godine do kraja marta prodala za 955 miliona evra više deviza nego što je kupila, dok su bruto devizne rezerve sa januarskih 29 milijardi evra do kraja marta smanjene na 28,53 milijarde evra.
Po mesecima, NBS je u januaru prodala 420 miliona evra, 325 u februaru i 210 miliona evra u martu više nego što je kupila.
Iz NBS su objasnili za Nedeljnik da je osnovni uzrok pojačane tražnje za devizama na domaćem deviznom tržištu tokom prva tri meseca ove godine bila sezonski pojačana tražnja za devizama domaćih kompanija iz energetskog sektora, koja je bila viša nego u prvom tromesečju 2024. godine.
„Istovremeno, manja je ponuda deviza po osnovu stranih direktnih investicija“, precizirali su iz NBS osnovne uzroke neto prodaje deviza u prvom kvartalu ove godine.
Oni su dodali da je usled ovakvih kretanja, kako bi očuvala relativnu stabilnost kursa dinara prema evru, NBS nedostajući iznos deviza na domaćem deviznom tržištu „obezbedila korišćenjem deviznih rezervi koje su u prethodnim godinama snažno kumulirane i čija je svrha, između ostalog, da se koriste u ovakvim situacijama“.
KAD SE KUPUJU, A KADA PRODAJU DEVIZE
U odgovorima na pitanja „Nedeljnika“ NBS ističe da, u okviru režima rukovođeno-fluktuirajućeg deviznog kursa, devizne intervencije sprovodi po potrebi, nepristrasno, kako kupovinom, tako i prodajom deviza.
To znači, kako objašnjavaju, da kada rastu pritisci ka „jačanju“ dinara, NBS kupuje devize na domaćem deviznom tržištu kako bi ublažila oscilacije vrednosti, i na taj način povećava devizne rezerve.
„Sa druge strane, kada rastu pritisci ka depresijaciji dinara, NBS koristi devizne rezerve, pažljivo i odmereno, i prodaje devize ublažavajući oscilacije ka slabljenju dinara“, objašnjavaju iz NBS.
ŠTA JE IZAZVALO PRITISKE KA SLABLJENJU DINARA?
O tome da smo navikli da NBS više kupuje nego što prodaje devize svedoče i podaci koje su podelili sa „Nedeljnikom“ – da je od 2017. do kraja 2024. godine naša centralna banka tokom sedam od osam godina bila neto kupac deviza, i to za ukupno 11.9 milijardi evra.
Takav pristup omogućili su im, kako naglašavaju, povoljni makroekonomski pokazatelji kao i pojačan priliv deviza po raznim osnovama, poput stranih direktnih investicija, izvoza, doznaka i turizma.
„To znači da je NBS u prethodnim godinama izgradila ‘bafere’ (tampon zonu) podižući devizne rezerve na istorijski najviše nivoe, kojima u slučaju pojačane tražnje za devizama po bilo kom osnovu, odnosno u ambijentu deprecijacijskih pritisaka, ima dovoljno sredstava da održi stabilnost domaće valute prema evru“, ističu iz NBS.
Prema njihovoj analizi, povremeni deprecijacijski pritisci javljaju se uglavnom usled delovanja faktora iz međunarodnog okruženja, kao rezultat pojačane neizvesnosti, kao što su geopolitičke krize ili po osnovu sezonski pojačane tražnje za devizama, pre svega uvoznika energenata.
DOKLE JE NBS SPREMNA DA IDE U „ODBRANI“ DINARA
Da situacija itekako može da se preokrene tokom godinu dana svedoče i podaci iz 2022. godine, kada je NBS u prva četiri meseca neto prodala čak 2,27 milijardi evra, da bi potom od maja do kraja godine neto kupila 3,27 milijardi evra, i tu godinu završila „u plusu“, odnosno kao neto kupac milijardu evra.
Na naše pitanje da li očekuju da do kraja ove godine budu neto kupac ili prodavac na deviznom tržištu odgovaraju da je postojeći nivo deviznih rezervi više nego dovoljan garant sigurnosti i otpornosti Srbije na sve eventualne šokove iz međunarodnog okruženja.
Bruto devizne rezerve, čiji sastavni deo čine i rezerve u zlatu, krajem marta 2025. godine iznosile su 28,5 milijardi evra, a iz centralne banke poručuju da svakako ne odustaju od očuvanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evra.
„Iako su kretanja na deviznom tržištu pod uticajem različitih faktora iz domaćeg i međunarodnog okruženja koje nije moguće sa sigurnošću predvideti, NBS će ostati posvećena očuvanju relativne stabilnosti kursa dinara prema evru i po potrebi reagovati bilo na strani kupovine bilo na strani prodaje deviza, kako bi se postignuta relativna stabilnost deviznog kursa očuvala i u budućnosti“, rekli su za Nedeljnik iz NBS.
priliv u narednom periodu
Smatraju da činjenica da su od 2018. do kraja 2024. godine devizne rezerve povećane za preko 19 milijardi evra (krajem 2017, bile su ispod 10 milijardi), govori u prilog tome da „NBS ima sasvim dovoljan nivo rezervi da održi stabilnost dinara prema evru, bez obzira na jačinu ili karakter deprecijacijskih pritisaka“.
„Ipak, očekujemo da u narednom periodu, uobičajeni prilivi po osnovu stranih direktnih investicija, izvoza, po osnovu stranih turista i doznaka budu snažan faktor na strani ponude deviza, koji će obezbediti kontinuitet tržišno izgrađene stabilnosti i smanjiti potrebu za upotrebom deviznih rezervi ili čak obezbediti njihov rast“, zaključili su u odgovorima za Nedeljnik.
Tagovi
