Glumica Milena Radulović je nakon što je u potresnoj ispovesti ispričala sve o seksualnom zlostavljanju koje je doživela od vlasnika škole glume Miroslava Mike Aleksića u ekskluzivnom intervjuu za izdanje na ruskom jeziku britanskog magazina „Tatler“ ispričala šta joj se sve događalo na časovima glume u Aleksićevoj školi „Stvar srca“.
Milninu ispovest prenosimo u celosti:
„Miroslav Aleksić je veoma poznat i uspešan učitelj koji je osnovao školu glume u kojoj deca uče o zanatu od pete do osamnaeste godine. Mnogi uspešni glumci u našoj zemlji su učili sa njim. U Srbiji se smatra veoma prestižnim ako Aleksić odvede dete u svoju školu – sprovodi velike audicije, gde od ogromnog broja dece bira od pet do sedam najtalentovanijih. Škola postoji 40 godina i sve ovo vreme radi sa istim uspehom.
Školu sam pohađala od jedanaeste do osamnaeste godine. I, na nesreću, u poslednjoj godini škole doživela sam seksualno uznemiravanje i zavođenje. Ovo je bilo zaista zastrašujuće. Dok se nisu pojavile sledeće devojke, bila sam sigurna da je ovo samo moja priča, mislila sam da sam tako sama.
Stidela sam se sebe. Mrzela sam sebe tokom ovog perioda. Bio je manipulator koji je odnose sa svojim učenicima gradio iz pozicije oca, neospornog autoriteta. Pre dve godine pojavila se devojčica rođena 2000. godine – bila je u veoma lošem stanju. Za mene je ona postala motivacija da zaustavim sve ovo. Ali bila sam zarobljena – nisam uspela da nateram druge devojke da ispričaju o svemu tome. Oni, uključujući i mene, nisu verovali u sud, u birokratiju, mislili su da će sve ovo potrajati mnogo godina. Pored toga, bilo nas je sramota i nismo mogli roditeljima da kažemo šta se dogodilo.
Uloga svih ovih devojčica je veoma važna. Kako dokazati priču koja se dogodila pre osam, šest, pet godina? Dokazivo je samo ako čovek nastavi svoja dela i izvrši ih prema jednoj metodi. A kada smo započeli istragu sa policijom, ispostavilo se da ima i drugih žrtava – starijih od nas. Imao je čitav sistem koji je još uvek radio (njegova poslednja žrtva rođena je 2004. godine). I tek na kraju suđenja moći ćemo da shvatimo koliko je sve to trajalo i otkrijemo približni broj žrtava. Naravno, neće svi ići u policiju. Nećemo dobiti ni sliku, već samo crtež ovog monstruoznog procesa, koji je ovaj čovek spakovao u najfiniju elitnu dečju školu dramskih umetnosti. Radeći 40 godina!
Pričala sam porodici o onome što se nedavno dogodilo – 2020. godine, kada sam i sama prikupila snagu. Pre toga, samo sam se trudila da se ne setim šta se dogodilo samo kako bih mogla da završim školu do kraja. Nekoliko puta sam želela da napustim školu, navirale su mi misli da mi nije potrebno da se bavim glumom. Ali imala sam sreće, odmah nakon škole počela sam da radim. Dogodili su se prvi uspesi o kojima sam sanjala. Ali shvatila sam da me ni ovo ne može učiniti srećnom. Trauma me mučila nekoliko godina. Tada sam počela da razgovaram sa prijateljima i sa psihologom koji mi je puno pomogao da sredim osećanja srama, krivice, odgovornosti, gnušanja prema sebi. Kada sam ovaj problem rešila sam sa sobom, nastavila sam da živim. A tada su već bili uspešni projekti u Rusiji, počela sam da govorim ruski, razvijala se i moja karijera u Srbiji. I zaista sam bila srećna. Počela sam da se osećam bolje kada sam počela da radim u Rusiji – zahvaljujući činjenici da sam učinila nešto za sebe, daleko od svega ovoga. Uvek sam imala osećaj da svi znaju da sa mnom nešto nije u redu, ali u Rusiji to nije bilo.
Ali ovaj rad na meni naveo me je da shvatim da moram zaustaviti ovu osobu.
Obožavala sam ovu školu, u njoj su studirali svi moji najbolji prijatelji i devojke, u kontaktu smo 10-15 godina. Ovo je bila moja druga porodica. Bila je divna atmosfera u kojoj su svi jedni drugima govorili istinu, nije bilo lažnih uloga, kao što je to često slučaj u školama. I sve što se dogodilo postalo je zapanjujuće iskustvo u negativnom smislu. Moj svet se srušio.
Prva sam otvoreno govorila o svemu, jer sam najstarija i moja karijera je već dobro uspostavljena da bi se moj glas čuo. Još jedna mlada glumica je otvoreno govorila posle mene. Ostale devojke su govorile anonimno.
Važno je shvatiti da ovo nije izdanak #MeToo, to je ogroman problem u našoj zemlji: nasilje nad ženama, zlostavljanje dece, uznemiravanje – sve se to svuda dešava u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji. A činjenica da je moja priča postala toliko glasna i da su me počeli nazivati heroinom nacije nije zbog činjenice da sam glumica, već zbog činjenice da je u našoj zemlji ovo vrlo čest problem . I svi ćute, kao i o mnogim drugim poteškoćama. To se dešava na univerzitetima, u školama, u bilo kojoj kompaniji. Nakon što sam ispričala svoju priču, mnoge devojke su prijavile uznemiravanje u raznim oblastima – na filološkom odeljenju univerziteta, na medicinskom odeljenju u provincijskim gradovima. Ispostavilo se da je to naša regionalna boljka. A sada se sve to pretvorilo u veliki pokret za ženska prava. Ovo je #MeToo celog društva, a ne glumačke industrije. Ovo je #MeToo svih žena.
Trenutno se situacija razvija ovako – tužićemo ga mi koji smo u početku najavili silovanje. Ostatak žena koje sada pišu deluju kao svedoci u slučaju. Aleksić je u početku bio uhapšen na 48 sati, ali s obzirom na činjenicu da je mogao da utiče na svedoke ili da ponovi svoj čin, hapšenje je produženo za 30 dana. Kad prođe sve, videćemo da li se zatvor produžava dalje. Istraga je u toku.
Svima koji doživljavaju ili su doživeli nasilje želim da kažem: prvo što morate da razumete – niste ni za šta krivi! Nismo ništa isprovocirali, zaista nismo mi krivi. Ako se to dogodi u adolescenciji, to trebate odmah reći roditeljima. Ako je ovo prošla situacija, treba da posetite psihologa. Neophodno je baviti se samopoštovanjem, koje je kod žena uvek nestabilno. I shvatite da odgovornost nije na ženi. Tada to neće biti sramota i teško. Čim žena reši ovu situaciju u sebi, biće spremna da se bori za svoja prava, što će kao rezultat promeniti naše društvo na bolje. Jer sve dok ćutimo, oni koji čine zločine to će i činiti. Ako se to dogodilo jednom, ponoviće se. Super je što žene počinju ovo da shvataju i govore istinu naglas, a ona je na našoj strani!“
Tagovi
