Tri događaja su obeležila Pariz i Francusku prošle nedelje. Pad vlade, svečano otvaranje katedrale Notr Dam obnovljene posle požara od pre neku godinu i… Pol Makartni u Parizu, na koncertu u La Defense Areni.
Stigao sam u Pariz zbog trećeg događaja, i to u danu kada je pala vlada a ja u metrou pabirčio po memoriji i tražio u alejama podzemne železnice baš one stanice koje se nalaze u poslednjem romanu Mišela Uelbeka „Poništeno“. Popeo sam se iz utrobe metroa na svetlo, neonsko, mrak je već pao na Jelisejska i sva druga polja grada, ušao sam u pekaru i naručio… Specijalitet sa testom i sirom. Buljio sam u televizor, iz testa je curio sir, sa televizora je curio kajron koji je repetitivno saopštavao da je pala vlada.
Došao sam u sobu, upalio televizor, svi kanali su imali debatne emisije o političkoj krizi. Upamtio sam lepu političku analitičarku koja je promenila dva studija bez menjanja zelenog blejzera. Inače, Francuskinje su super doterane i kada je u radnoj knjižici upisano „analitičarka padova vlada“.
Probudio sam se, doručkovao, opet uključio TV, obožavam da gledam TV u inostranstvu dok se spremam da izađem u grad ili kad se iz njega vratim, čak i kad mi je brzina razumevanja – dve reči u četiri minuta. Ponovo su curili kajroni, na pozadini iza voditeljke smenjivali su se Makron, „pali“ premijer, Le Penova, a onda usred jutarnjeg dnevnika… On, Pol Makartni i izveštaj sa njegovog prvog pariskog koncerta. Razumeo sam samo da je originalni Bitls u osamdeset i drugoj godini života ali da mu „motori“ rade kao da je u dvadesetoj. Pa je prikazan hor od 40.000 ljudi kako ga sledi u „Hey Jude“. Odlepio sam jer me je drugi koncert Pola Makartnija na istoj lokaciji čekao za desetak sati koje sam trošio na obilazak grada i povremeno razmišljao gde je park po kojem ide Uelbekov junak i gde su metro stanice po kojima on takođe juri da bi saznao o krizi vlade.
Sa stanice F. Ruzvelt uzeo sam drugu liniju za Defense kvart sa turbo modernim građevinama u koje spada i La Defense Arena, zatvoreni stadion na kome je glavni „rezident“ ragbi klub Racing 92, i u kojoj su se održale neke od olimpijskih disciplina tokom OI 2024. La Defense Arena prima 40.000 ljudi, džinovska sala duplo veća od ostalih na kontinentu, što znači da je ser Pol uknjižio posetu od 80.000. Ja sam bio u ovoj drugoj grupi od 40.000 ljudi koji su mileli ka ulazu. Oko mene razne generacije, okej – uglavnom iznad pedeset ali ima i klinaca. Najupečatljivije su mi majka i ćerka koja je skroz u uniformi Bitlsa sa albuma „Sgt. Pepper’s“. Ulazim u halu, ne pada mi na pamet da pazarim pivo pošto je red za WC u dužini koja kaže da bih do pisoara mogao da dođem na polovini koncerta na kojoj je domaćin svirao Bitls klasik „Love Me Do“.
Bina je spejs-šatl. Kvadratni metri stejdža, hidraulike, binske opreme, moćnih bubnjeva, rasvete i arsenala iz kojeg će ići pirotehnika u pretposlednjoj stvari na koncertu „Live and Die“. Muzika uz koju čekamo izlazak moćnog Bitlsa je bitlsovska, pa i verzija hita „Please, Please Me“ na francuskom. Ovo je drugi koncert na evropskom delu turneje „Got Back“ koja počinje u Parizu a završava se u Londonu za neki dan. Pre toga Makartni je na ovoj turneji koja traje već dve godine napunio stadione Latinske Amerike, SAD, Australije i uknjižio fenomenalni nastup na Glastonberiju.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 12. DECEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS