Pola kilograma čiste hrabrosti: Bitka za Noru i sve druge bebe

Dok sam, sa pola pažnje, skrolovala po Fejsbuku toga dana, jedna baš mala beba sa baš velikim osmehom naterala me je da zastanem. Čitam da joj je ime Nora i da je rođena prevremeno, u petom mesecu, sa 750 grama, da je u toku borba za njen život… (ne brinite, biće sve u redu).

„Upoznajte našu kćerku Noru. Danas je napunila dva meseca ali s obzirom da je rođena u dvadeset četvrtoj nedelji, dakle gotovo četiri meseca pre vremena, i sa samo 750 grama, za ovih šezdesetak dana (provedenih na odeljenju intenzivne nege beogradskog Instituta za neonatologiju) već je hrabro pregurala toliko toga. Na početku nam nisu davali mnogo šanse za život. Pa ipak, do sad smo pobedili i za sobom ostavili sepsu, dva pneumotoraksa, bakterijske i virusne infekcije i još mnogo toga. Idemo dalje. Srećan ti drugi mali rođendan, Norice, volimo te najviše na svetu“, objavio je na Fejsbuku Vladimir Arsenijević, njen tata i pisac 11. maja.

Od tada pratim bitku za Noru Arsenijević Berić koja se odvijala na Institutu za neonatologiju kroz objave njenog tate i mame Milene Berić.

Norina priča je priča svake prevremeno rođene bebe. A svaka je vredna romana. I kada čitate o tome kako Nora napreduje i dobija jednu po jednu bitku, kao da čitate isečke iz dnevnika.

„Da je sve bilo po redu, naša Nora bi se još dobra dva meseca valjuškala u maminom stomaku. Ali bilo je kako je bilo, rodila se četiri meseca pre termina, bilo je povremeno veoma gusto, gotovo beznadežno, bilo je i onih koji nisu verovali da će potrajati…“, piše Arsenijević 16. maja.

I narednih dana…

„Danas je dan za osmeh <3 Duplo sam teža nego na dan rođenja <3 #1500.“ ( 2. jun)

„Norin veliki dvostruki jubilej: 100 dana života i 2 kilograma telesne težine!“ (18. jun)

„Inkubator, ćao! Od juče Nora zvanično spava u krevecu. Tu je i Slonče. Nova era počinje.“ (21. jun)

Tako nekako izgleda život roditelja prevremeno rođene bebe kada je njen svaki dan na ivici života koji održava nit satkana od roditeljske ljubavi i medicinske nege. Da li sve tada stane u životima tih ljudi? Da li postoji išta važnije od života bebe? Tokom juna, kada je Nora beležila značajne pomake, dešavala se „drama“ pošto je francuski pisac Mišel Uelbek otkazao dolazak u Beograd na književni festival „Krokodil“ čiji je Arsenijević direktor. Pokušavam da se zamislim u njegovoj koži u tom trenutku i čini mi se da ta „drama“ sa Uelbekom nije ništa naspram prave životne drame koja se odvijala sa Norom.

A Nora je provela na Institutu 124 dana jer je trebalo da se rodi 2. jula.

„Jedna komplikacija izazivala je drugu. Pamtimo dan kada nam je doktorka oprezno rekla: ‘Znate, neka deca jednostavno posustanu’“, napisao je Arsenijević. „Ipak, Norica na svu sreću nije posustala. Prijatelji su nas hrabrili, navodili su nam razne anegdote o prevremeno rođenoj deci koja su sad uspešni alpinisti. Cenili smo to ali nas je i bolelo. Barem nekoliko dece koja su bila na intenzivnoj u isto vreme kad i Nora nije preživelo. Videli smo izbezumljene poglede njihovih roditelja dok su se lekari i sestre neuspešno borili za život tih mališana. Nemaju sve priče hepiend i to je tako…“

Kada vidite bebe u inkubatorima, tako majušne, priključene na raznorazne aparate, osetite strah. Strah za život. Kako uopšte preživi neko ko se rodi sa 500 grama? Taj institut na uglu Tiršove i Kralja Milutina, osnovan na inicijativu Materinskog udruženja pod pokroviteljstvom kraljice Marije pre 94 godine, pomislio bi neko da je mesto gde se dešavaju čuda, ali je u pitanju veliko znanje i napredak medicine.

„Pre svega za ovakvo preživljavanje neophodno je obrazovanje i lekara i medicinskih sestara za lečenje prevremeno rođenih beba ekstremno male težine. Institucija poseduje svu najsavremeniju opremu, kontinuirano se i trudimo da uvodimo nove tehnologije i metode koje su u svetu dokazale efikasnost. Sve zajedno, dobro lečenje i dobra nega daju optimalan rezultat“, objašnjava direktorka Instituta za neonatologiju prim. dr sc. med. Milica Ranković Janevski.

„Često umem da kažem da je ovo filigranski posao, veoma zahtevan, sve treba da bude učinjeno blagovremeno i sve treba da bude optimalno – a iznad svega mora da stoji vrhunsko znanje“, ističe doktorka Ranković Janevski.

Učestalost prevremenih porođaja u Srbiji iznosi oko 6,8 odsto. Zrelost bebe je važnija od težine o kojoj se najčešće priča, ali su oba faktora važna. U svetu postoji stav da 22 nedelje trudnoće predstavljaju granicu preživljavanja a nakon toga sa svakim danom šansa za preživljavanje raste. Značajno je veća tek nakon 25. nedelje.

„Najmanja beba koja je lečena na Institutu za neonatologiju imala je 350 grama, preživela je i sada ima oko dve godine. Ali ta beba je bila nešto zrelija i to je bio značajan faktor koji je doprineo da ta bebica uspešno preživi. Najnezrelija beba je rođena sa 22 nedelje gestacije. To je bio iznenadni porođaj koji se desio na crnogorskom primorju za vreme letovanja. Beba je u automobilu marke ‘jugo’ prevezena pod kiseonikom do Podgorice. Tu je primila lek za sazrevanje pluća i regularnim putničkim avionom prevezena je do Beograda i kako je otac rekao, citiram: ‘Bilo nam je samo važno da stignemo do famoznog Instituta za neonatologiju.’ Tako da je beba sa 630 grama stigla kod nas, lečena je pet meseci a sada je to dečak školskog uzrasta“, priča doktorka Ranković Janevski.

Institut se od 2010. povezao sa Dečjom klinikom Medicinskog fakulteta Univerziteta Harvard i sproveo edukaciju i implementaciju specijalnog programa ultraranog razvoja kojim se čita ponašanje prevremeno rođene bebe kako bi lekari što bolje razumeli šta je to što beba pokušava sve vreme svojim signalima da prenese.

Institut podržava i koncept porodično orijentisane nege jer savremena nauka kaže da je prisustvo roditelja u bolnici izuzetno značajno za emocionalnu podršku koja utiče na ozdravljenje bebe. Tu je osnovana i prva srpska banka humanog mleka. Godišnje zbrinjava oko 800 najrizičnije rođene dece iz cele Srbije, a pre svega ekstremno prevremeno rođenu decu. Čak 90 odsto primljenih beba ima ispod 2.500 grama, 40 odsto ispod 1.500 grama, a 20 odsto su deca ekstremno male težine – ispod 1.000 grama. Prosečno lečenje prevremeno rođenih beba traje 46 dana. Stopa preživljavanja za bebe sa težinom od 1.500 grama na rođenju je 90 odsto. Sa godinama, pokazuju brojke, rezultati lečenja i rada su sve bolji, a Zaštitnik prava pacijenta nije imao primedbi na rad Instituta poslednjih 10 godina.

„Napredak medicine i nova saznanja vode smanjenju incidence prevremenih porođaja sa jedne strane, ali taj isti napredak omogućava nastanak trudnoće u stanjima i situacijama u kojima to nekada nije bilo moguće, što vodi većem broju rizičnih trudnoća, koje se neretko završavaju prevremenim porođajem. Stoga je pitanje incidence prevremenih porođaja veoma složeno“, priča direktorka Instituta.

Dramatične situacije su ovde svakodnevne, ima mnogo lepih, ali i potresnih događaja, teško zajednički dobijenih bitaka i najviše iskušenja koja zahtevaju strpljenja. Iskreno priznaje da oni koji rade sa prevremeno rođenim bebama nikada ne mogu da se adaptiraju u potpunosti i emotivno preživljavaju doživljaje roditelja:

„Ovaj posao je veoma zahtevan, potrebni su maksimalna posvećenost, veliki trud i empatija u svakom trenutku. I ne možete imati potpuni profesionalni otklon. Kući ponesete ne malo, već mnogo posla, i verujem da to važi za sve lekare, a pogotovo za nas koji sa svojim pacijentima vodimo borbu za život, a zatim delimo najteže životne periode i događaje. Emocije nas ponekad raznesu.“

Nora je nedavno napustila Institut. Njena mama je napisala: „Prva noć kod kuće. Posle puna 4 meseca boravka na Institutu za neonatologiju. Ovo je verovatno bio najemotivniji dan za mene. Osećaj je jednak onome kada protrčiš finish liniju maratona. Sada nas čekaju nove pripreme i sledeći maraton. Verovatno polumaraton ovog puta.“