Nakon što je politička aktivistkinja Nina Stojaković podelila na Tviteru niz objava u kojima je navela da je njena sestra Lidija, navodno, trpela nasilje od bivšeg dečka Uroša Radivojevića, poznatijeg kao reper Numero, na društvenim mrežama je pokrenuta kampanja #nisamprijavila, gde je veliki broj žena, žrtava pisalo o svojim razlozima zašto nisu javno govorile o nasilju koje im se desilo.

Ubrzo se javila još jedna devojka koja je podelila svoju priču, takođe navodno bivša partnerka ovog mladića, i pojavio se ogroman broj reakcija, komentara i priča devojaka pod heštagom #nisamprijavila.

Nešto slično na društvenim mrežama se desilo i kada je pokrenuta kampanja #nisisama kada su Milena Radulović i Danijela Štajnfeld, koja je i sada pružila podršku, govorile o seksualnom nasilju koje su pretrpele.

Biljana Srbljanović je ovom slučaju pisala u kolumni za Blic jer je izostala reakcija nadležnih institucija.

Srbljanović je napisala da gotovo čitav jedan dan kako je Nina Stojaković, objavila potresno svedočanstvo „o nepodnošljivom nasilju koje je njenu rodjenu sestru Lidiju umalo koštalo života, se još uvek ni jedan državni organ, uticajni pojedinac, političar, predstavnik pravosudja, policije, tužilac, predsednik, ministar, šef bilo koje partije, zaštitnik bilo kojih gradjana, na ovu temu još nije oglasio“.

U tom Tvitu koji je pokrenuo reakciju javnosti, Nina Stojaković, koja je inače verenica predsednika Pokreta slobodnih građana Pavla Grbovića, navela je sledeće:

„Moju rođenu sestru Lidiju, koja godinama pati od depresije, je godinu i po dana u kontinuitetu tukao momak s kojim je živela. To smo saznali pre mesec i po dana kada je skupila hrabrost da ga ostavi i vrati se kod naših roditelja nakon sto je pokušala da se ubije. Jutros je bila u policiji u Milana Rakića gde joj je rečeno da ne mogu da urade ništa, jer nema izveštaj lekara iako ima nekoliko svedoka, među kojima svog psihoterapeuta koji ju je video u modricama i kome je prvom sve priznala“, objavila je.

Dodala je i sledeće: „Nakon što ju je doveo do takvog stanja da je završila na psihičkom lečenju zbog kog je ležala u bolnici nedeljama, neki novi terapeuti su videli ujede, modrice, pocepane usne.. zašto nisu zvali policiju – ne znam. Besna sam i na komšije koji su nocima slušali da se u stanu pored dešava brutalno nasilje i nisu pozvali policiju već se žalili gazdarici stana na buku ?! Besna sam na sistem koji ne pruža nikakvu zaštitu zenama koje muževi i momci mlate. Pa makar prijavile mesec dana kasnije!“.

https://twitter.com/niinochka/status/1474494889706639360?ref_src=twsrc%5Etfw%7Ctwcamp%5Etweetembed%7Ctwterm%5E1474494889706639360%7Ctwgr%5E%7Ctwcon%5Es1_&ref_url=https%3A%2F%2Fpulsembed.eu%2Fp2em%2FgfIa2ls6u%2F

Osvrnula se i na pitanje koje mnogi postavljaju – zašto nije ranije ili odmah prijavila:

„Što nije prijavila ranije?“, pa jednostavno, jer je bila prestravljena do kostiju. „Kako niste primetili?“, nismo, nažalost, jer je modrice i ožiljke sakrivala a njeno loše psihičko stanje smo pripisivali depresiji koja joj je dijagnostikovana. Dečko koji je nije samo tukao, već gušio do onesvešćivanja, psihički zlostavljao i manipulisao njenom bolešću zove se Uroš Radivojević, mlađima poznat kao Numero, reper. Ako policija ne može da uradi ništa, ja mogu da stanem uz svoju sestru i kažem javno ime i prezime nasilnika“, napisala je na Tviteru Nina Stojaković.

Biljana Srbljanović piše da je Nina Stojaković svoju vidljivost iskoristila da na odgovoran i efikasan način obavesti javnost o svemu.

„I ne, nije Nina PRVO otišla na Tviter, već se najpre sa sestrom i porodicom uputila u policiju, ohrabrila je da prijavi sve detalje krvničkog prebijanja, pokušaja ubistva davljenjem, psihičke torture i fizičkog šikaniranja, zbog kojeg je nesrećna devojka završila na bolničkom psihijatrijskom lečenju, u očajničkoj borbi da ne odustane od života. Ova druga devojka, Kika, nije u tome uspela“, piše Srbljanović i dodaje:

„Policija, medjutim, nije bila spremna. Prijavu Lidije Stojaković nije prihvatila, nije ni pokušala da sasluša svedoke, čak ni pomenutog lekara, već je isključivo zahtevala materijalne dokaze fizičkog zlostavljanja sad, ovog trenutka. Hiljade i hiljade žena – žrtava nasilja, dobro poznaje nemilosrdnu ravnodušnost sistema: pokaži svežu ranu, krv koja se sliva, nezaraslu brazgotinu i komad otkinutog mesa, pa da razmislimo da li ćemo da ti verujemo, inače se istraga ne pokreće. Rana na duši i tek zarasla oderotina, izbledela modrica i otpala krasta se ne broje, policija ženi poveruje tek kada je u lokvi krvi nadje mrtvu. Jer mi, kao društvo, ženi ne verujemo dokle god je živa“.

Danijela Štajnfel je takođe opisala zašto nije imala snage, a ni hrabrosti da silovanje prijavi odmah, ali ujedno pružila podršku svim ženama.

„#NisamPrijavila jutro posle silovanja, jer sam bila slomljena, i njihovo neverovanje i osudu da lažem ne bih preživela. Kada sam progovorila, pa bila prinuđena da učestvujem u predustražnom postupku, uprkos pregršt dokaza, desilo se isto. Samo, sada me ne mogu slomiti“, napisala je.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.