Političarima su potrebni poslušni generali (i admirali). Radi šta se naredi i problema nema. Kako kod Rusa, tako i kod Ukrajinaca. Rezultati nisu tako važni jer kao građanin morate verovati zvaničnom stavu ili platićete za greh neverice. Rusi su kaznili građanku koja se posvađala sa osobljem vrtića oko teme da li deci treba dati vojne igračke ili ne. Jasno – bila je protiv militantnih igračaka, a to se onda čita kao otvorena diskreditacija ruske armije. Zbog balansiranog pisanja da zavirimo preko ukrajinskog plota – novi žanr društvenih mreža su tetke i babe koje mlate starca u gradskom prevozu koji kaže da je njemu drag SSSR i da nema ništa protiv Rusije. Više puta razni učesnici na raznim mestima odigrali su isti scenario.
Pišem iz centralnog dela Beograda pa zasada imam priliku da radim na „diskreditaciji“ i ruske i ukrajinske armije, ali teška su vremena došla. Ko zna, sutra će i kod nas da pozivaju na cinkarenje onih koji ne veruju vrhovnom. Zasada trude se da vas ometu u kritici. Kada su 14. februara priredili za vrhovnog izložbu naoružanja u Nišu, pozvali su novinare da se prijave za dolazak ni dva sata pre početka smotre. Dobra fora, pozvani ste i ako ste bili u punoj gotovosti imali ste priliku da vidite kako izgleda novi ruski sistem za ometanje dronova „repelent“ dostavljen Vojsci Srbije. Malo budi rezervu prema tom sredstvu činjenica da se u ruskoj armiji svakodnevno vrišti do neba da nema dovoljno sredstava za elektronsko ometanje, da su jedinice na prednjem kraju potpuno izložene, da su komandna mesta i baze i skladišta u pozadini takođe bez zaštite od dronova. Ili su u Moskvi ocenili da je vrlo važno podržati Srbiju u sadašnjoj situaciji i simbolično dati nešto važno da se to potvrdi ili možda cene da se radi o tehnici koja nije važna za front. Nešto ima u tome.
Kaže predsednik Vučić da želi sistem „krasuha“, ali eto, Rusi su dali nešto. Da navedemo jedan davni presedan – kada su sile Varšavskog pakta (minus Rumunija) preduzele invaziju na Čehoslovačku avgusta 1968. godine, jugoslovenske vlasti zabrinule su se da sledi nešto slično. Desantnici su izašli iz putničkih aviona na praškom aerodromu Ružine, svi u istim civilnim odelima i podšišani po normi i tog varljivog leta činilo se da se to može desiti i na aerodromu Surčin. Podeljeni su mobilizacijski pozivi i JNA se pripremala za odbranu sa težištem na protivdesantnoj odbrani. Sve aktivnosti su nazvane vežba „Avala“ i iz Moskve gledali su na to verovatno čudeći se što se to čini i kao poruku poslali su prve izviđačke avione MiG-21R, u to vreme sredstvo velike važnosti za jugoslovensku avijaciju.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 22. FEBRUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
