„Politička cena Đokovićevog ostanka bila je previsoka za Morisona. Jednostavno nije smeo da dozvoli još jednu grešku pred izbore“

Novaku Đokoviću po drugi put je poništena viza za Australiju, odlukom ministra za imigracije Aleksa Houka koji je iskoristio svoje diskreciono pravo u petak.

Pripremno ročište je počelo u petak ujutru po srednjeevropskom vremenu pred sudijom Entonijem Kelijem kada su obe strane imale uvodna izlaganja.

Đokovićevi advokati spremili su žalbu i ona je podneta sudiji Keliju, koji je odložio momentalnu deportaciju iz zemlje do subote, ali je postupak sada prebačen na Savezni sud.

U slučaju da sud odluči u njegovu korist, moći će da nastupa na Australijan openu, ali u slučaju da potvrdi odluku Federalne vlade, Novak će morati da napusti Australiju i preti mu trogodišnja zabrana ulaska u zemlju.

Glavni politički dopisnik australijskih listova Ejdž i Sidnej morning herald Dejvid Krou u mišljenju za Ejdž ističe da „u politici, kao i tenisu, svi vode računa – a Novak Đoković je upravo izgubio meč na osnovu osnovnih političkih i izbornih brojeva“.

Krou ističe da je premijer Australije Skot Morison doneo racionalnu odluku da „bogatu tenisku zvezdu pošalje kući nakon što je izračunao ogromnu političku cenu eventualnog davanja posebnog tretmana prvom reketu sveta“.

„Pustiti ga da ostane bila bi ‘jagoda na šlagu’ Morisonovih političkih grešaka usled svojevrsnog političkog ludila“, ističe Krou.

„Bilo je neodrživo dozvoliti nevakcinisanom teniseru da lako uđe u Australiju u trenutku kada je obmanuo službenike granične policije o svom putovanju u Španiju, i kada je uhvaćen u javnosti u Srbiji dok je bio zaražen koronavirusom. Kazna za to je da mu može biti zabranjen ulazak u Australiju na tri godine. Međutim, politički faktori bili su ključni za odluku Aleksa Houka, ministra za imigracionu politiku i jednog od Morisonovih najbližih saveznika“, piše Krou.

Autor članka ističe da federalna Vlada jasno vidi da Australijanci nisu raspoloženi da Đoković dobije izuzeće u trenutku kada i dalje podnose lične žrtve strogih karantina usled pandemije koronavirusa zbog čega su mnogi državljani Australije bili u nemogućnosti da se vrate u domovinu.

„S tog aspekta, odluka je na mestu. Australijanci su zabrinuti zbog talasa omikron soja, masovno se testiraju, a prisutne su nestašice zaliha hrane u pojedinim supermarketima. Morison je pod pritiskom da izvuče naciju iz trenutne faze i nije mu vreme da se teniseru dozvole posebna izuzeća“, ističe Krou.

On primećuje da, dok se neki plaše za status Australijan opena, odlučujući faktor za ovakvu odluku je bilo iskustvo običnih Australijanaca, posebno onih koji su svoje frustracije preneli poslanicima vlade. Njima je, kako ističe autor, bilo zabranjeno da posećuju članove porodice u bolnici, da vide svoje dete ili unuče, da se udaju i žene…

„Ljutiti te Australijance bi bila ogromna opasnost za Morisona nekoliko meseci pred izbore“, ističe Krou.

„Ali ovo nije gem, set i meč. Cela saga je osvetlila disfunkciju pandemije u Australiji. To je bila nacionalna sramota i ona se može nastaviti u daljem sudskom postupku“, dodaje.

Krou naglašva da je grešaka bilo na svakom koraku – poput nespremnosti da se definiše problem nedeljama pre nego što je Đoković stigao na šalter pasoške kontrole u ​​Melburnu.

„Niko nije bio voljan da jasno kaže da (Novak) ne treba da dođe“, piše Krou.

Činilo se da je federalna vlada očekivala da će potencijalni incident nekako moći da se izbegne.

„Ili da meko drugi, poput viktorijanskog premijera Danijela Endrjuza, kaže zvanično ‘NE’. Tek na samom kraju, kada je postalo očigledno i jasno da će Morison morati da preseče, počeo je proces protiv Novaka Đokovića“, ističe Krou.

On piše da je „ova afera postala još jedna arena za igru prebacivanja odgovornosti koja je tako česta u pandemiji“.

U klasičnom primeru preklapanja vlasti, svako je imao reč. Teniski savez Australije i Australijan open, te lokalna vlada u Viktoriji i federalna Vlada preuzeli su svoju ulogu. Ipak, lekarska komisija koju je postavila Viktorija nije imala stvarnu nadležnost nad tom odlukom. Na kraju, kontrola granica je bila i jeste federalni posao, ističe Krou.

Zbog toga, kako piše Krou, Morison i Houk doneli konačnu odluku koja izgleda da je u skladu sa osećanjima i interesom zajednice, ali je možda, u saglasju i sa internim anketama vlade.

„Većina Australijanaca bi verovatno volela da Đoković napusti Australiju. Ali to ovu odluku ne čini lakom političkom pobedom“, piše Krou.

„Da je (federalna) Vlada mislila da ovu partiju igra na dominirajući, Houk bi svoju odluku objavio rano u toku dana ispred četiri zastave. Umesto toga, on je odluku objavio u saopštenju neposredno pre vesti u 18 časova u petak uveče, ograničavajući prostor za reakciju“, dodao je.

Autor teksta ističe da je termin odluke verovatno bio deo taktike.

„Ipak, nakon što je propustila priliku da Đokoviću saopšti da se drži podalje, federalna Vlada je bila ponižena u sudskom porazu, a onda joj su joj bili potrebni dani da smisli šta dalje. Na kraju je izabrala kontrolu štete. Politička računica je napravljena. Đoković je morao da ode“, zaključuje Krou.