Profesor Đurđević, ipak, smatra da se kod nas vidi velika promena jer građani mnogo bolje razumeju „da je pitanje zaštite životne sredine suštinski važno, a ne samo da je to bajkovita priča o cvetnim livadama i prelepim pejzažima“. On dodaje da su možda i presudnu ulogu odigrale aplikacije za praćenje kvaliteta vazduha u realnom vremenu, što pre samo deset godina nije bilo moguće jer „nismo imali automatski monitoring u realnom vremenu“, tj. merene stanice koje ovo omogućavaju. „Potpuno je druga priča kada iz dana u dan na mobilnom telefonu, svakog jutra vidite da je stanje kritično, u odnosu na to da vas neko o tome izveštava naknadno, često i sa zakašnjenjem od nekoliko meseci“, ističe profesor Đurđević.
Profesor Nadić dodaje da su se „građani Srbije osvestili odavno, ali da je to samo primarni oblik ekološke svesti kada smo identifikovali koji su to ekološki problemi koji pogađaju Srbiju i nas kao građane“.
„Čini mi se da je to bio samo prvi i zasada jedini korak…“
CEO TEKST ČITAJTE U NOVOGODIŠNJEM DVOBROJU NEDELJNIKA NA DUPLO VEĆEM BROJU STRANA, KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 29. DECEMBRA. DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA NSTORE.RS
POGLEDAJTE I SPECIJALNE PONUDE ZA PRETPLATE:
***
Tagovi
